Pesticidi ubijaju Srbiju

Pesticidi ubijaju Srbiju

Prekomerna i neadekvatna upotreba pesticida predstavlja jedan od najvećih ekoloških i zdravstvenih izazova u Srbiji, koji direktno ugrožava zemljište, pčele, divlje životinje i zdravlje ljudi. 
Iako su zakoni usklađeni sa Evropskom unijom, problem leži u kontroli na terenu, crnom tržištu i svesti samih proizvođača. 
Ključne tačke ugroženosti
  • Pomor pčela: Prskanje voća tokom cvetanja i upotreba toksičnih insekticida masovno ubijaju pčele, što direktno ugrožava lance ishrane i biodiverzitet. [1, 2]
  • Trovanje divljih životinja: Upotreba zabranjenih i opasnih materija, poput karbofurana, godinama izaziva pomor zaštićenih vrsta, kao što su orlovi belorepani. [1]
  • Degradacija zemljišta: Stalna i nekontrolisana primena totalnih herbicida (npr. na bazi glifosata) uništava mikrobiološki sastav zemljišta i zagađuje podzemne vode. [1, 2]
  • Zdravstveni rizici za ljude: Ostaci pesticida u hrani i izloženost tokom prskanja bez zaštitne opreme povezuju se sa hroničnim oboljenjima i neurotoksičnim poremećajima. [1, 2]

Šta se preduzima?
  1. Zabrane opasnih materija: Srbija prati regulativu EU i povukla je stotine preparata sa tržišta (poput hlorpirifosa i mankozeba). [1, 2]
  2. Novi zakonski okviri: Usvojen je stroži Zakon o sredstvima za zaštitu bilja koji uvodi obaveznu obuku za poljoprivrednike, sertifikate za kupovinu i strožu kontrolu prskanja. [1]
  3. Pritisak javnosti: Ekološka udruženja i pčelarske organizacije konstantno apeluju na strože kažnjavanje neodgovornih pojedinaca i suzbijanje ilegalnog uvoza sa crnog tržišta. [1, 2]

Zaštićene orlove u Srbiji ubijaju zabranjenim pesticidom
U posljednjih sedam godina 46 orlova bjelorepana, strogo zaštićene grabljivice u Srbiji, otrovano je zabranjenim pesticidom – karb…
Euronews.rs

U Evropi alarmi zbog pesticida u voću i povrću, kako je u Srbiji
Pomor pčela zbog pesticida. A da se često preteruje sa pesticidima potvrđuje i podatak o pomoru pčela u Srbiji. Njima nije potrebn…

  • Радио-телевизија Војводине

    Zabranjena upotreba 113 pesticida u Srbiji – RTV
    Od danas je u Srbiji zabranjena upotreba 113 preparata za zaštitu bilja, što je deo usklađivanja sa propisima unutar Evropske unij…

Show all

1. Ugao potrošača: Kako smanjiti unos pesticida kroz ishranu?
Potpuno izbegavanje pesticida je teško ako kupujete na klasičnim pijacama i marketima, ali sledeći koraci drastično smanjuju njihovu količinu:
  • Pravilno pranje (Rastvor sode bikarbone): Obično pranje vodom uklanja samo površinsku prljavštinu. Potapanje voća i povrća u vodu sa sodom bikarbonom (1 kašičica na litar vode) tokom 12–15 minuta dokazano razgrađuje određene vrste pesticida efikasnije od same vode.
  • Guljenje kore: Kod namirnica poput jabuka, krušaka ili krastavaca, većina pesticida se zadržava na površini i u vosku kojim se prskaju radi dugotrajnosti. Guljenje je najsigurniji način da ih eliminišete, iako time gubite deo vitamina.
  • Uklanjanje spoljnih listova: Kod kupusa, zelene salate i kelja uvek bacite prva dva-tri spoljna lista, jer su oni direktno izloženi prskanju.
  • Izbegavajte „savršeno“ voće: Voće koje izgleda neprirodno simetrično, sjajno i bez ikakvih nesavršenosti najčešće je tretirano velikom količinom hemije. Birajte plodove koji izgledaju prirodnije, pa čak i sa sitnim manama.

2. Ugao poljoprivrede: Ekološke alternative hemijskim pesticidima
Sve veći broj malih proizvođača u Srbiji okreće se prirodnim rešenjima koja štite biljke, a ne zagađuju prirodu:
  • Prirodni preparati (Bile biljne infuzije):
    • Kopriva: Tečnost od fermentisane koprive je odličan azotni prihranjivač, ali i prirodni repelent protiv biljnih vaši.
    • Beli luk i ljuta paprika: Ekstrakt belog luka ima snažna antifungalna i antibakterijska svojstva, dok ljuta paprika odbija mnoge insekte.

  • Biološka kontrola (Korišćenje prirodnih neprijatelja): Umesto prskanja insekticidima, u useve se naseljavaju ili privlače prirodni predatori. Na primer, bubamare i osolike muve prirodno uništavaju biljne vaši, dok ptice i slepi miševi kontrolišu populaciju krupnijih štetočina.
  • Plodored i mešovita sadnja (Companion Planting): Sadnjom različitih kultura jednih pored drugih sprečava se širenje bolesti. Na primer, sadnja kadifice ili nevena između redova povrća prirodno odbija nematode u zemljištu, dok miris bosiljka odbija štetočine koje napadaju paradajz.

Sve najprljavije na zelenim pijacama
Godišnja lista „Prljavih dvanaest“ (Dirty Dozen) predstavlja globalni standard koji pokazuje koje voće i povrće zadržava najviše toksičnih ostataka, čak i nakon pranja. Domaći stručnjaci potvrđuju da se ova pravila preslikavaju i na srpske zelene pijace (poput Kalenića, Bajlonija ili Futoške pijace) jer naši proizvođači tretiraju ove kulture po sličnom, često i intenzivnijem programu. [1, 2, 3, 4]
Pesticidi su otkriveni u čak 96% uzoraka sa ove liste, a u proseku jedna namirnica sadrži tragove četiri ili više različitih hemikalija. [1, 2]
🚨 Crna lista: „Prljavih 12“ na pijacama
Kada kupujete ove namirnice iz konvencionalnog uzgoja, budite svesni da one zahtevaju najviše prskanja zbog tanke kore ili osetljivosti na štetočine: [1, 2]

Rang Voće / Povrće Zašto je na vrhu liste?
1. Spanać Ima najviše ostataka pesticida po težini. Listovi upijaju hemiju direktno iz zemlje i vazduha.
2. Kelj, raštan i zeleniš Izuzetno privlačni insektima, zbog čega se prskaju koktelima u kojima se nalazi i preko 100 različitih hemikalija.
3. Jagode Prskaju se intenzivno protiv plesni i insekata. Zbog porozne kože, hemikalije prodiru duboko u plod.
4. Grožđe Vinogradi u Srbiji se tretiraju i do 20 puta u sezoni. Skoro svaki uzorak ima tragove više vrsta fungicida.
5. Nektarine Nemaju zaštitne dlačice kao breskve, pa otrovi direktno padaju na tanku kožicu.
6. Breskve Preko 99% testiranih uzoraka breskvi bude pozitivno na pesticide.
7. Trešnje Tretiraju se neposredno pred berbu zbog crva, pa ostaci često ostanu sveži na peteljci i kožici.
8. Jabuke Voće koje se u Srbiji najviše prska (ponekad i preko 25 puta). Često se tretiraju i nakon berbe, da bi duže trajale u hladnjačama.
9. Kupine Osetljivo bobičasto voće koje se lako kvari, pa se često tretira jakim fungicidima protiv truljenja.
10. Kruške Slično kao i jabuke, sklone su napadima čađave krastavosti i osa, što tera farmere na intenzivnu hemijsku zaštitu.
11. Krompir Upija toksine iz zemlje, a u konvencionalnom uzgoju se često prska hlorprofamom (sredstvom protiv klijanja) koji je u EU zabranjen.
12. Borovnice Zbog tanke opne zadržavaju visok procenat hemije, a često sadrže i po nekoliko vrsta pesticida istovremeno.

Napomena: Paprike (naročito ljute papričice) i boranija se nalaze tik iza ove liste i u našim krajevima važe za izuzetno „rizične“ jer se u plastenicima često prekomerno prskaju protiv biljnih vaši. [1, 2]
🛡️ Šta nam preostaje? Lista „Čistih 15“
Nasuprot prljavim namirnicama, postoji povrće i voće koje prirodno ima debelu koru, prirodnu otpornost ili prosto ne zahteva mnogo hemije. Njih možete bezbedno kupovati na pijacama bez prevelikog straha od trovanja: [1]
  • Avokado i Ananas (ubedljivo najčistiji zbog neprobojne kore)
  • Kukuruz šećerac i Grašak (zaštićeni ljuskom/čaurom)
  • Crni luk i Beli luk (rastu pod zemljom, imaju prirodna antibakterijska svojstva)
  • Kupus i Karfiol (spoljni listovi štite unutrašnjost)
  • Lubenice i Dinje
  • Banane, Mango i Kivi
  • Šargarepa i Pečurke [1, 2]

Kako preživeti kupovinu na piazama u Srbiji?
Kada ste ispred tezge, primenite sledeća tri „zlatna pravila“:
  1. Kupujte sezonski: Paradajz u januaru i jagode u martu su prošli kroz ozbiljne laboratorijske hemijske tretmane da bi uopšte opstali. Kupujte voće i povrće onda kada mu je prirodno vreme u Srbiji.
  2. Birajte sitnije i nesavršeno: Ako jabuka miriše na jabuku, ima nepravilan oblik ili je negde malo kuckana – to je dobar znak. „Plastični“ plodovi koji sijaju kao sa reklame su pretrpani voskom i pesticidima. [1]
  3. Upoznajte svog seljaka: Izbegavajte nakupce (preprodavce koji imaju sve vrste voća iz uvoza na jednoj tezgi). Tražite bake i deke iz okolnih sela (okolica Beograda, Novog Sada, Grocka, Ritopek…) koji prodaju male količine onoga što su sami ubrali u bašti.