Dokazano najzdravija riba na svetu: Jeftinija je od lososa i često je jedite ako želite da živite dugo

Kilogram ove ribe na pijaci košta oko 500 dinara, a filet lososa pored nje tri puta više. Skuša zdravlje čuva jednako dobro, samo je nikada niste tako posmatrali, jer se o njoj priča isključivo kao o nečemu što se dimi i jede uz hleb.

Cena je tu i jedini razlog zašto joj ne verujemo. Ono što nedostaje u računu jeste jedan podatak o njenim proteinima koji menja celu sliku.

Proteini koji se vare tri puta brže od govedine

U 100 grama skuše ima oko 18 grama proteina, a telo ih razgrađuje otprilike tri puta brže nego proteine iz govedine. To je razlika između ručka posle kog vam se spava i ručka posle kog možete da radite.

Masti ima oko 13 grama, što je svrstava u masne vrste, ali te masti su upravo razlog zbog kog je uzimate. Da biste uneli celu dnevnu količinu kalorija samo od nje, morali biste da pojedete oko 700 grama.

Zašto je masna riba korisnija od nemasne

Najveći problem nije cena, problem je uverenje da je masno automatski loše. Nezasićene masne kiseline u ovoj ribi rade suprotno, pomažu ćelijskim membranama i ponašaju se kao antioksidans.

Riblje ulje se deci daje decenijama upravo zbog njih, a ne zbog ukusa koji niko ne pamti sa simpatijama. Dve porcije masne ribe nedeljno, oko 200 do 300 grama ukupno, jeste količina koja se najčešće navodi u preporukama.

Koliko skuše nedeljno preporučuju istraživanja

Preporuka od dve porcije masne ribe nedeljno oslanja se na pregled objavljen u časopisu „JAMA“, u kom Dariuš Mozafarijan i Erik Rim analiziraju odnos koristi i rizika kod redovnog unosa ribe i zaključuju da korist od omega-3 masnih kiselina kod odraslih nadmašuje moguće rizike.

Podaci ukazuju da je efekat najizraženiji na srce i krvne sudove. Ako imate dijabetes, povišen pritisak ili problem sa štitnom žlezdom, o količini se dogovorite sa svojim lekarom.

Fosfor, B12 i ono što skuša radi koži i kosi

Kalijum, fosfor, cink i sumpor stoje u njoj u pristojnim količinama, a koncentracija vitamina B12 je visoka. Vitamin B12 učestvuje u stvaranju hemoglobina i u razgradnji masti, pa se redovan unos često povezuje sa mirnijim nervnim sistemom i stabilnijim šećerom.

Fosfor gradi enzime i ulazi u osnovu kostiju, što je zanimljivo posle pedesete, kada kolena počnu da javljaju svoje mišljenje o stepenicama.

Zimska skuša je masnija i to je dobra vest

Riba ulovljena zimi, u severnijim vodama, ima više masti nego letnja. Zimski primerak je hranljiviji, mada ga mnogi zaobilaze jer im deluje „previše mastan“ na tezgi.

Kupujte je celu, sa bistrim okom i čvrstim mesom, i pecite je u rerni na 200 stepeni dvadesetak minuta, dok koža ne postane hrskava. Dimljena varijanta je ukusna, ali nosi znatno više soli, pa nije ista priča.

Kome skuša najviše treba

Deci u razvoju, adolescentima i osobama koje se posle četrdesete žale na kosu i nokte. Trudnice i dojilje takođe dobijaju korist, ali količinu i vrstu ribe uvek proveravaju sa lekarom. Skuša zdravlje najbolje čuva kad je jedete redovno, a ne kao povremeni eksperiment.

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja medicinski savet. Za sve zdravstvene odluke konsultujte svog lekara.

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com