Superhormon – vitamin D

Gde ima vitamina D u hrani – svi izvori vitamina D

Vitamin D je veoma važan nutritijent. Vitalan je za regulisanje apsorpcije kalcijuma i fosfora, ali i za uspostavljanje pravilnog rada imunog sistema. Saznajte u kojoj hrani ga najviše ima.

Vitamin D je nutrutijent koji igra ključnu ulogu u mnogim fiziološkim funkcijama. Veoma značajna je i njegova uloga u doprinusu funkcionisanja imunskog sistema. Iako postoji veliki broj njegovih formi, najuobičajenije su D3 i D2.

Vitamin D – vitamin sunca

Sigurno najzanimljivija činjenica u vezi sa vitaminom D je povezana sa njegovim popularnim nazivom – vitamin sunca. Ovaj intrigantan naziv on duguje prirodnoj sposobnosti naše kože da ga proizvodi kada smo izloženi sunčevim zracima.

Ipak, nismo uvek u mogućnosti da obezbedimo dovoljnu količinu na taj način. Različiti faktori utiču na deficit zbog nemogućnosti nedovoljnog izlaganja suncu. To su najčešće faktori života u modernom društveni sredinama, na primer: veliko zagađenje, nanošenje na kožu krema sa zaštitnim faktorom od UV zračenja, boravak u zatvorenom prostoru, život u naseljima u kojima soliteri blokiraju sunčeve zrake.

Da bismo obezbedili adekvatnu količinu, važno je da vitamin D unosimo i na druge načine, odnosno ishranom i putem suplementa.

Gde ima vitamina D?

Dok se svi stručnjaci slažu u tome da je vitamin D krucijalan, postoje kontraverzna mišljenja o tome na koji način je najbolje uneti ga u organizam. Prirodno, vitamin D je prisutan u ne tako velikom broju namirnica.

Izlaganje suncu je najlakši način da se obezbedi neophodna količina – telo ga samo proizvodi. Ipak, količina sunčevih zraka koja je potrebna da obezbedi preporučenu dnevnu dozu znatno varira i zavisi od mnogih faktora – lokacije na kojoj živite, godišnjeg doba, tipa kože, doba dana, zagađenosti vazduha, dela tela koji je izložen suncu…

I dok se mnogi slažu u tome da je izlaganje suncu sasvim dovoljno, drugi tvrde taj način nije dovoljno pouzdan.

Vitamin D u hrani

Ukoliko težite da unosite vitamin D putem hrane, u svoju ishranu uključite masnu ribu – losos, haringu, sardinu, tunu. Osim u ribi vitamina D ima u jajima, obogaćenom mleku, junetini, telećoj džigerici… Jetra bakalara je veoma bogata vitaminom D, ali ona sadrži i dosta vitamina A, koji može biti toksičan ako se unosi u većim količinama.

Izvori vitamina D

Losos je veoma popularna riba u ishrani, ali i sjajan izvor vitamina D. U porciji od 100 grama nalazi se čak oko 526 IU vitamina D. Ipak, kako su studije pokazale, losos koji se uzgaja u ribnjacima nije tako bogat vitaminom D kao onaj iz divljeg ulova.

Haringa se jede širom sveta. Može se jesti sirova, dimljena, iz konzerve ili ukiseljena. Ova mala riba je odličan izvor vitamina D.

Sardina je u našim krajevima jedna od najpopularnijih riba iz konzerve. U jednoj konzervi se nalazi količina ribe koja sadrži čak oko 170 IU vitamina D.

Tuna iz konzerve je mnogima omiljen i praktičan doručak. Osim što je odličan izvor vitamina D, ona sadrži i nacin i vitamin K. Ipak, sa količinom koju jedemo moramo biti oprezni, jer tuna sadrži toksin metil živu, koji se može skladištiti u telu i izazvati ozbiljne zdravstvene probleme. Svetla tuna se smatra bezbednijom za upotrebu, a ne bi trebalo prekoročati preporučenu količinu od 170 grama nedeljno.

Žumance jajeta sadrži masnoće, vitamine i minerale, za razliku od belanca koje uglavnom sadrži proteine. Zbog toga je osim što je veoma hranljivo, jaje, odnosno njegovo žumance i odličan izvor vitamina D. Ipak, treba imati u vidu da količina vitamina D u žumancetu zavisi i od toga kolika je izloženost suncu koke koja ga je snela, kao i od količine ovog vitamina u njenoj ishrani.

Pečurke, baš kao i ljudi imaju mogućnost da same sintetitišu vitamin D pod dejstvom sunčevih zraka. Za razliku od ljudi u čijoj koži se proizvodi vitamin D3, kod pečuraka se proizvodi D2. Iako i D2 podiže nivo vitamina D u krvi, on nije toliko efikasan kao D3. I dok su divlje pečurke dobar izvor vitamina D2, komercijalni uzgoj u kome pečurke rastu u mraku, ne daje takve pečurke. Izuzetak su pečurke proizvođača koji ih tretiraju UV svetlošću. Dakle samo divlje pečurke i pečurke tretirane UV svetlošću su dobar izvor vitamina D2.

Obogaćene namirnice kao izvori vitamina D mogu biti od pomoći pri postizanju dnevnog preporučenog unosa. To su najčešće: kravlje mleko, sojino mleko, sok od pomorandže, mleveni keks, pahuljice od žitarica… Naravno, nisu svi ovi proizvodi uvek obogaćeni vitaminom D, već samo ukoliko je to naglašeno na ambalaži proizvoda.

Zašto je vitamin D važan?

Kao što smo već na početku rekli, vitamin D igra ključnu ulogu u mnogim fiziološkim funkcijama. Neonatolozi i pedijatri, širom sveta preporučuju suplementaciju od prvih dana nakon rođenja. Razlog tome je i što se bebe rađaju sa veoma malim depoom vitamina D.

Nedostatak vitamina D je faktor rizika za pojavu rahitisa. Rahitis je bolest mekih i deformisanih kostiju koje su lako savitljive. Kosti koje se deformišu su kosti glave, ruku, nogu, grudnog koša.

Upravo zbog toga, vitamin D je gotovo neizbežan u gotovo svim preparatima za jačanje imuniteta, kao i u preparatima koji se preporučuju u stanjima prehlade i gripa. https://www.4upharma.com/

Vitamin D, često nazivan i „sunčevim vitaminom“, ima ključnu ulogu u održavanju našeg opšteg zdravlja. Osim što pomaže u apsorpciji kalcijuma i fosfora, vitamin D je neophodan za pravilno funkcionisanje imunog sistema, zdravlje kostiju i zuba, kao i za prevenciju mnogih hroničnih bolesti. Iako ga naše telo može proizvesti kada je izloženo sunčevoj svetlosti, mnogi ljudi ne dobijaju dovoljno ovog esencijalnog vitamina, što može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema.

Nedostatak vitamina D može izazvati nizak nivo kalcijuma u krvi, što može rezultirati slabim i krhkim kostima, stanjem poznatim kao osteomalacija kod odraslih ili rahitis kod dece. Pored toga, manjak vitamina D povezan je sa povećanim rizikom od raznih bolesti, uključujući osteoporozu, kardiovaskularne bolesti, dijabetes, depresiju i autoimune poremećaje. Stoga, redovan unos vitamina D, bilo putem sunčeve svetlosti, hrane ili suplemenata, od suštinskog je značaja za očuvanje zdravlja.

Šta je vitamin D?

Vitamin D je vitamin rastvorljiv u mastima koji igra ključnu ulogu u regulisanju apsorpcije kalcijuma i fosfora, održavanju zdravlja kostiju i zuba, te podržavanju imunološkog sistema. Postoje dva glavna oblika vitamina D koja su važna za ljudsko zdravlje: vitamin D2 (ergokalciferol) i vitamin D3 (holekalciferol).

Vitamin D2 se nalazi uglavnom u biljnim izvorima i obogaćenim namirnicama, dok se vitamin D3 proizvodi u koži kada je izložena ultraljubičastim B (UVB) zracima iz sunčeve svetlosti i prisutan je u namirnicama životinjskog porekla. Vitamin D3 je biološki aktivniji oblik i efikasnije povećava nivoe vitamina D u krvi u poređenju sa vitaminom D2.

Izvori vitamina D

  1. Sunčeva svetlost: Najprirodniji način za dobijanje vitamina D je izlaganje kože sunčevoj svetlosti. Kada UVB zraci dodirnu kožu, pokreće se sinteza vitamina D3.
  2. Hrana: Vitamin D se može pronaći u određenim namirnicama kao što su masna riba (losos, sardine, tuna), riblje ulje, goveđa jetra, žumance, pečurke, i obogaćeni prehrambeni proizvodi poput mleka, soka od narandže i žitarica.

Redovno izlaganje sunčevoj svetlosti i konzumacija hrane bogate vitaminom D ključni su za održavanje optimalnog nivoa ovog vitamina u organizmu, čime se obezbeđuje zdravlje kostiju i podržava funkcija imunološkog sistema.

Funkcije vitamina D u organizmu

Vitamin D ima nekoliko ključnih uloga u organizmu koje su esencijalne za održavanje zdravlja i prevenciju bolesti.

Apsorpcija kalcijuma i fosfora

Vitamin D pomaže u regulisanju apsorpcije kalcijuma i fosfora iz creva, što je neophodno za izgradnju i održavanje jakih kostiju i zuba. Bez dovoljne količine vitamina D, telo ne može efikasno apsorbovati kalcijum, što može dovesti do slabih kostiju i povećanog rizika od fraktura.

Jačanje imunog sistema

Vitamin D ima važnu ulogu u jačanju imunog sistema. Pomaže u održavanju imunološke funkcije, čime pomaže telu da se bori protiv infekcija i bolesti. Redovan unos vitamina D može smanjiti rizik od respiratornih infekcija i drugih bolesti koje oslabljuju imuni sistem.

Zdravlje kostiju i zuba

Vitamin D je ključan za zdravlje kostiju i zuba. Nedostatak ovog vitamina može dovesti do osteomalacije kod odraslih i rahitisa kod dece, stanja koja karakterišu slabe, meke i deformisane kosti. Vitamin D pomaže u održavanju mineralne gustine kostiju, čime se smanjuje rizik od osteoporoze i preloma.

Uloga u prevenciji određenih bolesti

Vitamin D je povezan sa smanjenjem rizika od nekoliko ozbiljnih zdravstvenih stanja, uključujući rak, dijabetes i bolesti srca. Istraživanja su pokazala da adekvatan nivo vitamina D u krvi može smanjiti rizik od razvoja raka debelog creva, prostate i dojke, kao i poboljšati kontrolu šećera u krvi kod osoba sa dijabetesom tipa 2. Takođe, vitamin D pomaže u održavanju zdravlja srca i krvnih sudova, smanjujući rizik od hipertenzije i drugih kardiovaskularnih bolesti.

Simptomi i posledice nedostatka vitamina D

Nedostatak vitamina D može izazvati niz fizičkih simptoma i zdravstvenih problema koji mogu ozbiljno uticati na kvalitet života.

Fizički simptomi nedostatka vitamina D uključuju umor, opštu slabost, bolove u kostima i mišićima. Osobe sa niskim nivoom vitamina D u krvi često se osećaju iscrpljeno i imaju manje energije za svakodnevne aktivnosti.

Nedostatak vitamina D može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema kao što su rahitis kod dece i osteoporoza kod odraslih. Rahitis uzrokuje omekšavanje i deformisanje kostiju, dok osteoporoza povećava rizik od preloma. Pored toga, nedostatak vitamina D je povezan sa povećanim rizikom od depresije, autoimunih bolesti i kardiovaskularnih problema.

Postoji nekoliko faktora rizika koji mogu povećati verovatnoću nedostatka vitamina D. Među njima su nedovoljno izlaganje sunčevoj svetlosti, starost, tamna koža, prekomerna težina, određene medicinske uslove (poput problema sa apsorpcijom nutrijenata) i geografska lokacija. Ljudi koji žive u severnim krajevima ili provode većinu vremena u zatvorenom prostoru, kao i oni koji redovno koriste kreme za sunčanje, imaju veći rizik od nedostatka vitamina D.

Redovno praćenje nivoa vitamina D u krvi i unos hrane bogate vitaminom D, kao što su masna riba, riblje ulje, goveđa jetra, žumance i obogaćene namirnice, ključni su za održavanje optimalnog zdravlja i prevenciju nedostatka ovog esencijalnog vitamina.

Preporučeni dnevni unos vitamina D

Preporučeni dnevni unos vitamina D zavisi od starosne grupe i specifičnih potreba pojedinca. Ove preporuke pomažu da se održi optimalan nivo vitamina D u krvi, što je ključno za pravilno funkcionisanje organizma.

Preporuke za različite starosne grupe:

  • Dojenčad (do 12 meseci): 400 IU (10 mikrograma) dnevno
  • Deca (1-18 godina): 600 IU (15 mikrograma) dnevno
  • Odrasli (19-70 godina): 600 IU (15 mikrograma) dnevno
  • Stariji od 70 godina: 800 IU (20 mikrograma) dnevno

Posebne potrebe trudnica i dojilja:

  • Trudnice i dojilje: 600 IU (15 mikrograma) dnevno

Trudnice i dojilje imaju povećanu potrebu za vitaminom D zbog važnosti ovog vitamina za zdravlje majke i razvoj bebe. Ovaj vitamin je esencijalan za pravilan rast i razvoj kostiju fetusa, kao i za održavanje optimalnog nivoa kalcijuma u krvi kod majke. Zato je važno da trudnice i dojilje redovno prate svoj unos vitamina D i po potrebi koriste suplemente kako bi osigurale dovoljne količine ovog vitamina u organizmu.

Namirnice bogate vitaminom D

Redovno konzumiranje hrane bogate vitaminom D je ključ za održavanje optimalnog nivoa ovog vitamina u telu. Ove namirnice su prirodni izvori vitamina D2 i vitamina D3, koji pomažu u apsorpciji kalcijuma i fosfora, jačanju imunog sistema i održavanju zdravlja kostiju i zuba.

Masna riba

  • Losos: Losos je odličan izvor vitamina D. Sto grama lososa sadrži do 526 IU vitamina D, što ga čini jednom od najbogatijih namirnica ovim vitaminom.
  • Haringa: Haringa je bogata vitaminom D, a može se konzumirati sveža, dimljena ili konzervirana.
  • Sardine: Sardine su još jedan izvrstan izvor vitamina D. Jedna konzerva sardina može sadržati oko 170 IU vitamina D.
  • Tuna: Tuna iz konzerve je lako dostupna i bogata vitaminom D, ali se preporučuje ograničen unos zbog mogućih toksina.

Riblje ulje

  • Ulje bakalara: Riblje ulje, posebno ulje bakalara, je izuzetno bogato vitaminom D. Jedna kašika ovog ulja može sadržati čak 1.360 IU vitamina D, što ga čini jednim od najkoncentrovanijih izvora ovog vitamina.

Goveđa jetra

  • Goveđa jetra: Goveđa jetra je nutritivno bogata namirnica koja sadrži značajne količine vitamina D, zajedno sa drugim vitaminima i mineralima.

Žumance

  • Žumance: Žumance je prirodni izvor vitamina D. Iako belance jajeta sadrži proteine, žumance je bogato mastima, vitaminima, uključujući vitamin D, i mineralima.

Pečurke

  • Pečurke: Pečurke koje su izložene UV svetlu sadrže vitamin D2. Divlje pečurke su posebno bogate ovim vitaminom, dok pečurke iz komercijalne proizvodnje mogu biti obogaćene vitaminom D2.

Obogaćene namirnice

  • Kravlje mleko: Obogaćeno kravlje mleko je često izvor vitamina D, što pomaže u ispunjavanju dnevnih potreba ovog vitamina.
  • Sojino mleko: Mnoge vrste sojinog mleka su obogaćene vitaminom D, što je odlična opcija za vegane i ljude sa intolerancijom na laktozu.
  • Đus: Neki brendovi soka od narandže dodaju vitamin D u svoje proizvode, čime se povećava nutritivna vrednost ovog popularnog napitka.
  • Žitarice: Mnoge vrste doručkovnih žitarica su obogaćene vitaminom D, što olakšava unos ovog važnog vitamina kroz svakodnevnu ishranu.

Uključivanje ovih namirnica u vašu dnevnu ishranu može značajno doprineti održavanju adekvatnog nivoa vitamina D u organizmu, čime se podržava opšte zdravlje i smanjuje rizik od različitih zdravstvenih problema povezanih sa nedostatkom vitamina D.

Kombinacija vitamina D sa drugim nutrijentima

Vitamin D i kalcijum

Vitamin D i kalcijum imaju sinergistički efekat koji je ključan za održavanje zdravlja kostiju i zuba. Uloga vitamina D je da poboljšava apsorpciju kalcijuma iz creva u krvotok, čime se obezbeđuje dovoljna količina kalcijuma za mineralizaciju kostiju. Bez adekvatne količine vitamina D, kalcijum ne može efikasno da se apsorbuje, što može dovesti do oslabljenih kostiju i povećanog rizika od osteoporoze i preloma.

Hrana bogata vitaminom D i kalcijumom, kao što su mlečni proizvodi, obogaćeni sokovi, riba i zeleni lisnati povrće, može značajno doprineti optimalnom zdravlju kostiju. Redovna kombinacija unosa vitamina D i kalcijuma pomaže u održavanju čvrstih i zdravih kostiju, smanjujući rizik od rahitisa kod dece i osteomalacije kod odraslih.

Vitamin D i magnezijum

Magnezijum je esencijalan mineral koji igra važnu ulogu u metabolizmu vitamina D. Magnezijum je neophodan za konverziju vitamina D u njegov aktivni oblik u jetri i bubrezima, čime se omogućava da vitamin D efikasno obavlja svoje funkcije u organizmu.

Hrana bogata magnezijumom, kao što su orašasti plodovi, seme, zeleno lisnato povrće i celozrne žitarice, pomaže u održavanju adekvatnih nivoa magnezijuma u krvi. Uzimanje suplemenata vitamina D bez dovoljno magnezijuma može biti manje efikasno, jer magnezijum pomaže u aktiviranju vitamina D i povećava njegovu biološku dostupnost. Kombinacija ovih nutrijenata doprinosi boljoj apsorpciji kalcijuma i fosfora, jačanju kostiju i imunološkog sistema.

Dodaci ishrani i suplementi

Dodaci ishrani i suplementi vitamina D su potrebni u situacijama kada unos putem hrane i izlaganje sunčevoj svetlosti nisu dovoljni za održavanje optimalnog nivoa ovog vitamina u krvi. Osobe koje su posebno u riziku od nedostatka vitamina D uključuju:

  • Starije osobe: S godinama, sposobnost kože da proizvodi vitamin D smanjuje se, a stariji ljudi često provode manje vremena na suncu.
  • Osobe sa tamnom kožom: Melanin smanjuje sposobnost kože da proizvodi vitamin D iz sunčeve svetlosti.
  • Osobe koje žive u severnim krajevima: Zbog manje sunčeve svetlosti tokom zimskih meseci, ove osobe mogu imati manjak vitamina D.
  • Trudnice i dojilje: Povećane potrebe za vitaminom D zbog razvoja fetusa i zdravlja bebe.
  • Osobe sa zdravstvenim stanjima: Bolesti koje utiču na apsorpciju nutrijenata (kao što su Crohnova bolest, cistična fibroza, celijakija) ili hronični oboljenja jetre i bubrega.

Prednosti suplementacije:

  • Poboljšanje nivoa vitamina D u krvi: Suplementacija može brzo povećati nivo vitamina D, što je važno za zdravlje kostiju, imunološki sistem i prevenciju hroničnih bolesti.
  • Prevencija i lečenje nedostatka: Suplementi su efikasni u prevenciji i lečenju stanja kao što su rahitis, osteomalacija i osteoporoza.
  • Podrška opštem zdravlju: Adekvatan unos vitamina D smanjuje rizik od infekcija, poboljšava raspoloženje i podržava funkciju mišića.

Rizici suplementacije:

  • Hipervitaminoza: Prekomerni unos vitamina D može dovesti do hipervitaminoze, što može uzrokovati hiperkalcemiju (visok nivo kalcijuma u krvi) i dovesti do oštećenja bubrega, srca i kostiju.
  • Interakcije sa lekovima: Suplementi vitamina D mogu interagovati sa određenim lekovima, poput kortikosteroida i lekova za smanjenje težine.

Uzimanje suplemenata vitamina D treba biti pod nadzorom zdravstvenog stručnjaka kako bi se osigurala sigurna i efektivna doza koja odgovara individualnim potrebama i zdravstvenom stanju.

Vitamin D – Ključ za Energiju i Vitalnost

Osiguravanje dovoljnog unosa vitamina D ključno je za održavanje optimalnog zdravlja, posebno kada je reč o zdravlju kostiju, zuba i imunološkog sistema. Vitamin D se može naći u raznovrsnoj hrani, uključujući masnu ribu, riblje ulje, goveđu jetru, žumance, pečurke i obogaćene namirnice, što ga čini pristupačnim za sve dijetetske potrebe.

Razumemo važnost balansirane ishrane za postizanje vaših fitnes ciljeva i održavanje zdravlja, pa smo u Fitt Pro Team-u za vas pripremili programe ishrane Bye Bye Weight i Hello Balance, koji pored vitamina D sadrže izbalansirane količine svih esencijalnih nutrijenata. Ovi programi će vam pomoći da na zdrav način dovedete svoju liniju do savršenstva i održite vitalnost i energiju tokom celog dana.

Podeli:
Facebook
Pinterest
WhatsApp

Vitamini D-antirahitični vitamini su grupa jedinjenja slične strukture među kojima su najvažniji vitamini D2 i D3.

Hemijska struktura

Ergokalciferol (kalciferol, vitamin D2) nastaje dejstvom UV svetlosti na provitamin, ergosterol, te otuda potiče naziv ergokalciferol, mada se češće naziva kalciferolom.

Iz drugog provitamina D, dehidroholesterola nastaje holekalciferol-vitamin D3.

Oba vitamina su nezasićeni sekundarni alkoholi sa konjugovanim dvogubim vezama, strukture bliske sterolima iz kojih su nastali.

Za apsorpciju vitamina D neophodni su mast, odnosno soli žučnih kiselina. Apsorbovanje pomažu vitamini A, C i F, fosfor, kalcijum, holin, a odmažu mineralna ulja. Vitamin D je otporan na visoke temperature, nije rastvorljiv u vodi, pa se prilikom kuvanja i pripremanja hrane u vodi ne gubi. Otporan je i na sušenje i dimljenje ribe, pasterizaciju i sterilizaciju mleka i sušenje jaja. Nestabilan je jedino na svetlu i u prisustvu kiseonika.

Izvor

Vitamin D se u telu može sintetisati u koži pod uticajem ultraljubičastih zraka iz provitamina. Ali se može unositi i hranom. Vitamini D grupe nalaze se u ribljem ulju, mleku i mlečnim proizvodima, mesu, ribi i jajima. U vidu provitamina rasprostranjeni su u raznim namirnicama a naročito u kvascu i gljivama.

Uloga

Primarna uloga vitamina D je održavanje homeostaze i konstantne koncentracije kalcijuma i fosfata u plazmi. Vitamini D povećavaju apsorpciju kalcijuma iz gastrointestinalnog trakta a takođe pomaže u kontroli deponovanja kalcijuma u kost. On posebno povećava proizvodnju kalcijum-vezujućeg proteina u intestinalnim epitelnim ćelijama koje učestvuju u apsorpciji kalcijuma. Neophodan je za rast u celini, reguliše kalcifikaciju kostiju, stvaranje dentina i zubnog emajla.

Vitamin D primenjuje se i u lečenju nekih oblika raka, jer se pokazalo da kalcitriol utiče na rast i diferencijaciju ćelija kože i ćelija važnih za imunitet tela. Koristi se i u lečenju nekih autoimunih bolesti, kao što su multipla skleroza, reumatoidni artritis i šećerna bolest.

Dnevne potrebe

Smatra se da je izlaganje kože suncu 10-15 minuta dvaput nedeljno dovoljno da se osiguraju adekvatne količine vitamina D. Međutim, treba naglasiti da upotreba krema za sunčanje smanjuje proizvodnju vitamina D i do 95%. Zagađeni vazduh može blokirati ultraljubičaste zrake, pa osobe koje žive u velikim gradovima s razvijenom industrijom, kao i one koje izbegavaju izlaganje suncu, trebaju vitamin D uneti hranom.

Preporučene doze: odrasli, trudnice, dojilje i deca  400 i.j. vitamina D3 ili 5-10 µg 1 µg holekalciferola jednako je 40 i.j. vitamina D3
100 i.j. odgovara 0.0025 mg vitamina D3
1 i.j. holekalciferola odgovara 0.025 µg ergokalciferola

Hipovitaminoza

Ako u hrani koju svakodnevno unosimo u organizam nema dovoljno kalcijuma, telo će kalcijum uzimati iz kostiju, jer je u njima smešteno oko 95% telesnog kalcijuma, i koristiti ga za ugradnju u membrane ćelija i za neke druge funkcije neophodne za život. Ukoliko telu nedostaje vitamin D, kalcijum unesen u organizam ne može se apsorbovati, pa se kao posledica toga kod odraslih ljudi javlja osteomalacija i osteoporoza, a kod dece rahitis.

Rahitis je tipična bolest uzrokovana nedostatkom kalcijuma i fosfora, gde kosti postaju mekane, zbog čega mogu nastati deformacije, naročito kostiju pod opterećenjem. Simptomi kod dece su smanjenje čvrstine kostiju lobanje, simetrično okoštavanje čeone i parijetalne kosti (četvrtasta glava), zadebljanja hrskavice na mestu spajanja grudne kosti i rebara-rahitične brojanice, grudni koš je deformisan, kasnije je se javljaju kifoza i deformiteti nogu (O ili X noge), mišići su mlitavi, javljaju se teški tetanički grčevi. S obzirom da se kosti kod dece još razvijaju, može doći do poremećaja u okoštavanju. Vitamin D važan je i za apsorpciju fosfora, drugog važnog sastojka kosti i zuba. Nedostatak kalcijuma i fosfora kod dece može uzrokovati nedovoljno stvaranje zubne gleđi, što kasnije dovodi do propadanja zuba.

Osteomalacija je omekšavanje kostiju (često se naziva rahitis odraslih), koje prate karakteristični bolovi u kostima kičmenog stuba, karlice i nogu, a zatim teški deformiteti kičme, karlice i ekstremiteta.

Novija istraživanja pokazala su da aktivni oblik kalcitriol utiče na beta-ćelije pnkreasa, koje luče insulin, pa se kod ljudi kojima nedostaje vitamin D javljaju poremećaji u izlučivanju insulina. U odraslih osoba manjak ovog vitamina može izazvati nervozu, proliv, nesanicu, grčeve mišića, slabljenje kostiju i može pogoršati osteoporozu.

vitaminisuplementisunce https://www.stetoskop.info/