Provereno najzdravija riba na svetu: Bolja je od lososa, a jeftinija čak 10 puta
Celokupna vitalnost organizma može da se obezbedi samo jednom vrstom ribe
Retko ko razmišlja o koristi skuše koju ona ima za organizam, više cene samo njene kvalitete ukusa. Svaki proizvod ima hemijska svojstva i na određeni način deluje na organizam.
U hemijskom sastavu skuša sadrži mnogo belančevina i masnoća, a njih ima više u ribi ulovljenoj tokom zime u severnijim regionima.
Uobičajena količina masti je 13 grama što je dovoljno da se riba definiše kao masna. Belančevina je u proseku 18 grama i apsorbuju se tri puta brže od belančevina u goveđem mesu.
Skuša je niskokalorična riba. Da bismo dobili dnevni unos kalorija, treba da pojedemo otprilike 700 grama ribe, ali ne bi trebalo da zaboravimo o mastima u njoj.
Nezasićenih masnih kiselina u skuši je u velikim količinama. One su dragocen proizvod i antioksidans. Pomažu u jačanju membrana ćelija organizma na račun neutralizacije slobodnih elektrona.
To su radikali koji mogu da probiju zidove ćelija i da naruše njihovu aktivnost. To dovodi do pojavljivanja niza oboljenja, uključujući i onkološka. Da bismo to izbegli, važno je da se hranimo odgovarajućim proizvodima.
Nije slučajno što se deci daje riblje ulje – ono je puno nezasićenih masnih kiselina. Hemijski sastav skuše blagotvorno utiče na harmonični rast i razvoj dece i veoma je koristan i za trudnice i dojilje.
Kako bi se izbegao disbalans između rasta i razvitka unutrašnjih organa kod adolescenata, skuša treba da bude prisutna u njihovom režimu ishrane.
Dragoceni sastojci skuše su i mineralne materije. Ona sadrži kalijum, fosfor, fluor, sumpor, cink, hlor, natrijum. To su mikroelementi ogromne koristi. Celi spektar vitamina B je sadržan u ovoj ribi. Velika je koncentracija vitamina B12 i vitamina PP.
Vitamin B pomaže u sintezi DNK i učestvuje u metabolizmu masti. Česta ishrana sa skušom reguliše šećer u krvi, pomaže sistemu organa za varenje i jača nervni sistem. Pomaže u stvaranju hemoglobina i zasićenju kiseonikom.
Zahvaljujući mastima i nezasićenim masnim kiselinama ona je mnogo korisna za mozak, kožu i kosu. Velika koncentracija fosfora pomaže u izgradnji mnogih fermenata koji su pokretači hemijskih reakcija ćelija.
Celokupna vitalnost organizma može da se obezbedi samo jednom vrstom ribe. Fosforne kiseline u skuši su tkivo ljudskog skeleta, zbog toga je ona mnogo korisna za decu, ali i za odrasle, s obzirom na to da se s godinama kod njih pojavljuju problemi sa mišićno-koštanim aparatom.
Ova riba iz konzerve je najzdravija: Spas je za srce i kosti, jedite je bar 2 puta nedeljno
Primena konzervirane ribe u ishrani ima brojne zdravstvene prednosti
Konzerviranje hranu održava svežom i jestivom, pogotovo onu koja je sklona razvoju raznih patogena, a u procesu konzerviranja namirnice prolaze i proces sterilizacije.
Nutricionista dr Džes Kording kaže da je, prema mišljenju struke, najzdravija konzervirana hrana sardine, ali i druga konzervirana riba koja je pristupačan izvor proteina, ali i održiva i ne zahteva dugu pripremu ili kuvanje, prenosi Espreso.
Kako objašnjava, primena konzervirane ribe u ishrani ima brojne zdravstvene prednosti.
„Konzervirane sardine obično imaju manje žive od mnogih drugih vrsta ribe i smatraju se jednim od najboljih izbora morske hrane, pogotovo ako vam sveža nije dostupna“, rekla je dr Kording.
Kada jedemo sardine, dodaje dr Kording, unosimo veliku količinu proteina, vitamina D i protivupalnih omega-3 masnih kiselina, a maslinovo ulje daje mononezasićene masti zdrave za srce.
Stručnjaci preporučuju dve do tri porcije konzervirane ribe nedeljno, pomešano sa testeninom ili samostalno, a možete ih dodati i raznim salatama.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com
