Mediteranska hrana

Mediteranska hrana „na recept“
Piše: A. Radulović BILJE I ZDRAVLJE

Gojaznost, za mnoge „samo“ estetski problem, jedan je od najvažnijih faktora rizika za pojavu mnogih bolesti. Stomačna gojaznost, neki od poremećaja regulacije šećera u krvi, povišen krvni pritisak i povišene masnoće, (takozvani „kvartet smrti“) glavni su pokazatelji gojaznosti koja se u stručno definiše kao metabolički sindrom. Najviše se „upire prstom“ na takozvanu stomačnu gojaznost. Masno tkivo stomaka je hormonski aktivno i uključeno u lučenje insulina, metabolizam glikoze i lipida. Nove studije pokazuju da zapaljenski faktori vezani za to masno tkivo utiču ne samo na razvoj kardiovaskularnih poremećaja već i na dijabetes, kaže za „Bilje i zdravlje“ docent doktor Vesna Dimitrijević Srećković sa Instituta za endokrinologiju dijabetes i bolesti metabolizma, koja se već 15 godina bavi prevencijom dijabetes melitusa tipa 2. Na osnovu iskustva u radu s osobama s metaboličkim sindromom, predijabetesom i dijabetesom, naša sagovornica tvrdi da rešenje ovog problema leži u mediteranskoj ishrani – bogatoj složenim ugljenim hidratima, dijetnim vlaknima i mononezasićenim masnoćama.
– Ovaj način ishrane pokazao se kao uspešan u terapiji – korigovanju gojaznosti, sprečavanju dijabetesa, snižavanju povišenog krvnog pritiska i masnoća u krvi( holesterola i triglicerida) prevenciji ateroskleroze i vaskularnih komplikacija – objašnjava dr Dimitrijević Srećković. – Mediteranska dijeta individualno podešena svakom pacijentu pokazala je dobre efekte posle šest meseci i godinu dana uz smanjenje stomačne gojaznosti, smanjenje krvnog pritiska, smanjenje triglicerida i HDL-holesterola, nivoa insulina u krvi (praćeno smanjenjem insulinske rezistencije).
Jelovnik mediteranske ishrane koji je dr Dimitrijević Srećković prilagodila našoj porodici, bogat je složenim ugljenim hidratima iz voća, povrća, žitarica. Iskustva pokazuju da narodi koji koriste mediteransku ishranu manje oboljevaju od koronarnih bolesti i nekih oblika tumora. Dijeta podrazumeva konzumiranje obilja voća, povrća i žitarica bogatih dijetnim vlaknima i antioksidantima, plave ribe dubokih mora (skuša, tunjevina, losos) bogate “omega 3” polinezasićenim masnoćama, maslinovog ulja, maslinki, orašastih plodova.

Bez tablica

Osnovne preporuke: 1/2 kg voća i povrća dnevno (salate, supe bogate povrćem) integralni, raženi, crni hleb ili zamene za hleb: žitarice celog zrna (kuvana pšenica, kukuruz), mahunasto povrće (pasulj, sočivo), špagete, ovsene, ječmene pahuljice, integralni pirinač, krompir. Koristite “extra virdžin” maslinovo ulje za kuvanje i pečenje, njime zamenite maslac, margarin i druge masti. Jedite posne sireve,jogurt s 1.6 % mlečnih masnoća. Jelovniku dodajte ribu, piletinu, ćuretinu, crvena mesa ograničite na jednom nedeljno. Hrana treba da bude barena, dinstana na vodi, pečena u rerni ili na električnom roštilju. Umesto slatkih i gaziranih sokova jedite sveže voće, pijte vodu i limunadu, a šaku badema, lešnika ili oraha koristite umesto zasoljenih prženih grickalica.

Stomak opominje

Metabolički sindrom ima 40 odsto gojaznih u SAD i oko 30 procenata Evropljana starijih od 50 godina. Naši podaci govore da 35 odsto gojaznih i čak 70 procenata pacijenata sa raznim poremećajima glikoregulacije ima metabolički sindrom – kaže dr Vesna Dimitrijević – Srećković. – Nova definicija metaboličkog sindroma za odrasle ističe veliki značaj stomačne gojaznosti, za muškarce obim struka veći od 94 santimetra a za žene veći od 80 kao glavni faktor, uz dodatne elemente: glikemija veća 5,6 mmol/l, trigliceridi veći od l,7 mmol/l, HDL manji l,0 za muškarce i manji l,3 za žene i krvni pritisak veći 130/85 mmHg.

Izbegavati

– beli hleb, proizvode od belog brašna,lisnata testa
– punomasne sireve i kačkavalj, buter, kajmak, margarin, topljeni sir, krem sireve
– svinjsko meso i svinjske prerađevine,paštetu, džigericu, čvarke
– tovljene rečne ribe – som, šaran
– pržena jaja
– ako osoba ima šećernu bolest – grožđe, smokve, šljive i banane

Primer nedeljnog jelovnika
(prva tri dana 1500 kcal, ostala četiri 1800 kcal)
1. dan
D: Ražani hleb 60 g, sardina 30 g, paradajz, paprika, krastavac po 100 g, jagode 100 g
U: Ražani hleb 30 g, mladi sir 30 g
R: Čorba od povrća 200 g, dinstana junetina 35 g, špagete 135 g, kupus salata 250 g, paradajz sok 200 g, maslinovo ulje 10 g
U: Kupine 200 g
V: Kukuruzno brašno 60 g, mleko 200 g, jabuka 100 g
U: Trešnje 100 g

2. dan
D: Ovsene i ječmene pahuljice po 40 g, jogurt sa 1,6 odsto masti 200 g
U: Kupine i maline po 100 g
R: Čorba od pečuraka 200 g, crni hleb 120 g, dinstane pečurke 140 g, zelena salata 200 g, rotvice 100 g, maslinovo ulje 5 g
U: Kajsije 100 g
V: Crni hleb 90 g, dinstana jagnjetina 30 g, kupus salata 100 g, jogurt 1,6 mm 200 g, maslinovo ulje 5 g
U: Ananas 120 g

3. dan
D: Kukuruzni hleb 40 g, paradajz 40 g, paprika 200 g, mladi luk
U: Jabuka 100 g
R: Čorba od povrća 200 g, dinstana šargarepa 120 g, dinstani pirinač 120 g, pečena skuša 200 g, salata od cvekle 100 g, maslinovo ulje 5 g, kruška
U: Breskva 100 g
V: Ražani hleb 90 g, mladi sir 30 g, brokoli salata 100 g, maslinovo ulje 5 g, paradajz sok 200 g
U: jagode 120 g

4. dan
D: bareno jaje 50 g, jogurt sa 1,6 odsto masti 200 g, ovsene pahuljice i ječmene pahuljice po 25 g, jagode 100 g
U: Crni hleb 90 g, salata od cvekle 100 g, maslinovo ulje 5 g, limunada 100 g
R: Supa od povrća 150 g, kupus slatki kuvan 190 g, maslinovo ulje 15 g, teleća šnicla roštilj 40 g, crni hleb 90 g,jabuka 100 g
U: Breskva 100 g
V: Krompir salata 190 g, maslinovo ulje 15 g, barena blitva 80 g, pečurke na žaru 95 g
U: Posni sir 50 g, crni hleb 90 g

5. dan
D: Crni hleb 90 g, sardina bez ulja 50 g, paradajz salata 50 g, sok limun i pomorandža 100 g
U: Crni hleb 60 g, jogurt 1,6 mm 200 g
R: Supa od povrća 150 g, crni luk 50 g, baren krompir 150 g, baren oslić 190 g, maslinovo ulje 20 g, salata od blitve 100 g, jabuka 100 g
U: Kukuruzni hleb 60 g, sir mladi 30,g, breskva 100 g
V: Crni hleb 90 g, dinstane pečurke 95 g, maslinovo ulje 15 g, zelena salata 100 g, jagode 100 g
U: Crni hleb 60 g, mladi sir 30 g, sveža paprika 100 g

6.dan
D: Crni hleb 90 g, jogurt sa 1,6 odsto masti 200 g, ćureća prsa 30 g, sveža paprika 50 g, jabuka 100 g
U: Crni hleb 60 g, sok od paradajza 100 g
R: Supa od povrća 200 g, teleći medaljoni ili pečenje 170 g, dinstane pečurke 140 g, maslinovo ulje 20 g, baren krompir 230 g, crni luk 50 g, breskva 100 g
U: Crni hleb 60 g, kupus salata 100 g, maslinovo ulje 5 g
V: Crni hleb 60 g, bareno jaje 50 g, posni sir 50 g, krastavac 100g, maslinovo ulje 5 g
U: jabuka 200 g

7. dan
D: Crni hleb 90 g, kiselo mleko 200 g, pileća prsa 30 g, krastavac 100 g, jabuka 100 g
U: Jagode i maline po 100 g
R: Supa od povrća 150 g, krompir pire 140 g, barena testenina 40 g, maslinovo ulje 15 g, zelena salata 100 g, sutlijaš 40 g, kivi 100g
U: Crni hleb 60 g, paradajz 50 g, maslinovo ulje 10 g
V: Crni hleb 90 g, mladi sir 50 g, maslinovo ulje 5 g, salata od boranije 100 g, javuka 100 g
U: Crni hleb 60 g, paradajz 100 g