Trovanja voćem i povrćem sa naših pijaca
Kako prepoznati glavicu kupusa koja je puna hemije: Trik je veoma jednostavan
Kako da odaberete najzdraviji kupus i koji delovi mogu da sadrže opasnu hemiju?
Sezona zimnice je počela, većina domaćica je već probala najbolji recept za kisele krastavčiće – još bolje od onih kupovnih, a mnoge već „merkaju“ kupus kako bi ga za koju nedelju kiselile. Međutim, „rano“ povrće i voće nose sa sobom jedan zdravstveni rizik, a to je da sadrži poveću količinu nitrata.
Nitrati su hemijska jedinjenja koja se dodaju voću i povrću kako bi plod što pre sazreo. Problem je kada ova hemija prodre u namirnicu, tada postaje opasna po zdravlje. Kod mladog kupusa, nitrati se najviše nakupljaju u korenu i površinskim listovima, a najmanje u samoj sredini glavice.
Zato stručnjaci apeluju da nikako ne jedete koren, koji mnogi vole da grickaju kada „izdube“ glavicu pre nego je polože u bure i započnu kiseljenje. Ako kuvate sladak kupus, obavezno odbacite površinske listove, velika je mogućnost da sadrži nitrate.
Koja količina nitrata je opasna?
Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije, „bezbedan“ unos nitrata je 5 mg dnevno na kilogram telesne težine. Pa tako, za osobu koja je teška na primer 60 kg, neće biti problem ako unese 300 mg nitrata kroz hranu, što je otprilike oko 400 g svežeg kupusa (naravno, ako uklonite koren i površinske listove, količina nitrata po gramu kupusa se smanjuje). Međutim, stručnjaci napominju da nema razloga za brigu, jer nije svaka glavica kupusa „nakljukana hemijom“. Jednostavno treba biti obazriv sa plodovima koji su hranjeni organskim i mineralnim đubrivima kako bi brže rasli i bili veći.
Kako odabrati najbolji kupus?
Prilikom izbora kupusa morate obratiti pažnju na miris i izgled. Povrće bi trebalo da miriše baš tako – na kupus. Spoljni listovi povrća moraju da budu netaknuti, bez oštećenja, da budu karakterističnog oblika i boje (bela, zelena ili ljubičasta). Spoljno lišće ne bi trebalo da bude osušeno, a kod bele i ljubičaste sorte, ovo lišće bi trebalo i da se „sija“.
Ovo je najzatrovanije povrće, a Srbi ga obožavaju
Prepuno je pesticida, a stalno se kupuje
Izbegavanje konzumiranja voća i povrća koji su najviše tretirani pesticidima je korak ka zdravijem životu.
Švedski naučnici su dokazali da se insekti, fungicidi i regulatori rasta biljaka mogu nakupiti u telima dece i odraslih. Međutim, ako samo dve nedelje ne unosimo u organizam hranu koja je zagađena pesticidima, nivo ovih toksina u našem telu pada na nulu.
Evo zašto je važno da izbegavamo hranu tretiranu pesticidima:
Zdravlje mozga: U dokumentima iz 2008. godine se navodi da se brojni pesticidi smatraju neurotoskinima koji mogu da utiču na mozag sisara i ljudi. Istraživanja su pokazala da postoji jaka povezanost između izloženosti pesticidima i Parkinsonove bolesti – hroničnog i progresivnog poremećaja kretanja.
U izveštaju iz 2011. godine otkriveno je da je glifosat između 60% i 100% uzroka zagađenja vazduha. U Evropi, preko 40% podzemnih voda je pozitivno na glifosat, a Nemci su ovaj pesticid našli u ljudskom urinu. Glifosat je pronađen i u krvi ljudi pa čak i u majčinom mleku.
Zdravlje dece: Deca su podložnija toksinima od odraslih. Američka akademija za pedijatriju je upozorila da je izloženost pesticidima u ranom uzrastu povezana sa rakom kod dece, smanjenom kongitivnom funkcijom i problemima u ponašanju. Istraživanja su pokazala da predškolska deca izložena pesticidima imaju manju izdržljivost, lošiju koordinaciju očiju i lošiju kratkoročnu memoriju od dece koja nisu bila izložena istom nivou toksina.
Da bi se smanjio rizik od ovih bolesti, preporuka je da se izbegava kupovina ovog povrća, osim ako nije organsko ili uzgajano u vašoj bašti:
- Celer
- Spanać
- Paradajz
- Čeri paradajz
- Krastavac
- Paprika babura
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com
