Javorka i Petar ne preporučuju kiseli kupus.
Kefir proizveden od živih probiotskih kultura je najzdravija hrana na svetu. Javorka i Petar
Ove 3 namirnice su pune probiotika: Odlične zamene za jogurt, a niste ni slutili koliko prijaju crevima
Namirnice pune probiotika ne svode se samo na jogurt, pa ne morate da ga jedete svaki dan da biste uneli korisne bakterije. Dijetetičari izdvajaju tri namirnice koje ga mogu zameniti.
Dijetetičari kao dobre zamene za jogurt navode kefir, sveži sir sa živim kulturama i fermentisano povrće. Ove namirnice mogu da pomognu unos probiotika i da podrže zdravlje creva.
Proverite deklaraciju, jer ne sadrže svi proizvodi iz ovih kategorija žive probiotske kulture. Kod fermentisanog povrća termička obrada može da smanji broj mikroorganizama.
Jogurt je za mnoge prvi izbor kad žele da unesu probiotike, odnosno korisne bakterije koje mogu da podrže varenje i zdravlje creva. Ako ga ipak jedete svakog dana, sasvim je normalno da vam s vremenom dosadi.
Dobra vest glasi da jogurt nije jedina hrana sa probioticima. Ima i drugih opcija koje lako uključujete u svakodnevnu ishranu, a neke od njih verovatno već stoje u vašem frižideru.
Dijetetičari smatraju da su ove namirnice pune probiotika i da mogu da budu zanimljiva alternativa jogurtu, a među njima su kefir, sveži sir i fermentisano povrće. Zato su baš one dobar izbor:
Kefir: ređi od jogurta, a pun proteina i probiotika
„Kefir je fermentisani mlečni napitak bogat probioticima i proteinima. Sličan je jogurtu, ali ima ređu konzistenciju“, objašnjava Morgan.
Pravi se tako što se u mleko dodaju kefirna zrnca, odnosno zajednica živih bakterija i kvasaca, nakon čega mleko fermentiše. Dobija se napitak nalik tečnom jogurtu, prepoznatljivog kiselkastog ukusa.
Kefir možete da pijete i sam, ali ga vrlo lako dodajete i drugim obrocima.
„Ubacite ga u smuti sa bananom i ovsenim pahuljicama, koje su takođe dobar izvor prebiotičkih vlakana“, preporučuje Morgan.
Možete ga sipati i u činiju sa žitaricama, staviti umesto mleka u ovsene pahuljice koje ostavljate preko noći ili ga u brojnim receptima za pečenje koristiti kao zamenu za mlaćenicu.
Postoji i kefir u obliku sira, koji može da zameni pavlaku, jogurt ili krem sir. Zato se lako uklapa u razne namaze, umake, deserte i prelive za salatu.
Sveži sir: pre kupovine pogledajte deklaraciju
Ne nosi svaki sveži sir probiotike, ali neki proizvodi imaju dodate žive kulture. Ako sveži sir ionako redovno jedete, vredi pogledati deklaraciju i uzeti onaj sa živim aktivnim kulturama.
„Neki sveži sirevi sadrže probiotske kulture koje mogu da budu korisne za zdravlje creva, a uz to su odličan izvor proteina i veoma su prilagodljivi“, kaže Kroplin.
Na pakovanju tražite žive aktivne kulture, poput Lactobacillus acidophilus ili Bifidobacterium lactis.
Sveži sir jedite sam ili ga dodajte raznim obrocima. Probajte da ga stavite preko pečenog krompira umesto pavlake, umešate u kajganu ili ubacite u razne namaze i testa.
Fermentisano povrće kao hrana za zdrava creva
Kiseli kupus, kiseli krastavci, kimči, fermentisani luk i ostalo fermentisano povrće mogu da budu ukusan način da ishranu obogatite probioticima.
„Kiseli kupus, kiseli krastavci, kimči, ukiseljeni luk – praktično svako fermentisano ili ukiseljeno povrće može da ima pozitivan uticaj na zdravlje creva“, kaže Kroplin.
Fermentisano povrće možete da jedete kao prilog, da ga dodate salatama i sendvičima ili da njime dopunite razna jela.
„Volim da imam teglu u frižideru kako bih ga lako dodala svakodnevnim obrocima, poput sendviča, salata i obroka sa žitaricama, ili poslužila uz piletinu ili ribu sa roštilja“, kaže ona.
Kako da unesete više probiotika bez jogurta
Ako želite da ishranu obogatite probioticima, ne morate da se oslanjate isključivo na jogurt. Kefir, sveži sir sa živim kulturama i fermentisano povrće mogu biti jednostavan put do raznovrsnijih probiotskih namirnica na vašem tanjiru.
Ipak, uvek proverite deklaraciju proizvoda, jer ne sadrže svi proizvodi iz ovih kategorija žive probiotske kulture. Kod fermentisanog povrća, na primer, termička obrada može da utiče na količinu živih mikroorganizama.
Za celokupno zdravlje creva važna je raznovrsna ishrana sa dovoljno vlakana, voća, povrća i drugih nutritivno vrednih namirnica.
Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja medicinski savet. Za sve zdravstvene odluke konsultujte svog lekara.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com
