Kardiolog kaže da ovu hranu nikad ne bi dao svojoj deci

Foto: Unsplash / annie-spratt

Kardiolog Sandžaj Bohdžaj za CNBC napisao je: „Kao kardiolog koji više od 20 godina leči pacijente s infarktom, često sam viđao kako navike u ishrani stečene u detinjstvu postavljaju temelje za hronične bolesti u odraslom dobu“.

Moja supruga i ja imamo tri ćerke koje su sada u srednjoj školi. Znam koliko je teško tokom ranih godina preživeti vreme večere. Sećam se kako smo kupovali pileće medaljone u obliku dinosaurusa, čips i sve ono što je bilo brzo, lako i primamljivo. To je faza kroz koju svi prolazimo, ali znam i kakvu štetu takva hrana može da izazove.

Želim da žive dug i zdrav život, pa smo sada mnogo svesniji toga šta stavljamo na sto. Evo pet toksičnih namirnica koje ne dajem svojoj deci — i čime ih zamenjujemo:

Kokice iz mikrotalasne

Da, brzo su gotove. Ali mnogi industrijski brendovi sadrže hemikalije koje me zabrinjavaju, posebno kao kardiologa. Kesice često sadrže PFAS supstance – tzv. „večite hemikalije“ koje su povezane sa problemima imuniteta i urođenim manama. A veštačka „puter“ aroma može sadržati spojene opasne za pluća.

👉 Šta jedemo umesto toga: Pravimo kokice kod kuće u aparatu za kokice i prelivamo ih pravim otopljenim puterom ili maslinovim uljem.

Voćni jogurti

Jogurti sa ukusima, posebno oni namenjeni deci, izgledaju zdravo zbog reklamiranog sadržaja proteina. Ali kada pogledate deklaraciju, videćete da su puni šećera i veštačkih boja. Porcije su često male, pa deca pojedu i po dve-tri, umnožavajući unos šećera.

👉 Šta jedemo umesto toga: Služi se običan grčki jogurt sa malo lokalnog meda i svežim bobičastim voćem. Ukusno je, a daleko zdravije.

Prerađeno meso

Salame, viršle – klasičan sadržaj dečjih užina. Međutim, ova hrana je puna natrijuma, konzervansa i nitrata koji povećavaju rizik od srčanih bolesti i raka.

Kao kardiolog, užasavam se onoga što te supstance mogu da urade na ćelijskom nivou. Omogućavaju nakupljanje holesterola i omogućavaju oštećenje endotela, sloja koji oblaže krvne sudove.

👉 Šta jedemo umesto toga: Biramo nemasne i neprerađene izvore proteina kao što su pečena piletina ili govedina iz slobodnog uzgoja. Takođe jedemo dosta biljnih proteina: sočivo, leblebije, kinoju.

Slatke žitarice i zaslađeni napici

Kao dete, bio sam onaj „srećnik“ koji je uvek imao slatke žitarice u kuhinji. Danas bih ih sve bacio – zajedno s gaziranim sokovima.

Prema dr. Robertu Lustigu, stručnjaku za metabolizam, prosečno dete ujutru unese više šećera nego što njegovo telo može da obradi za tri dana. Posledica? Pad šećera u krvi i umor već u prvom školskom času.

👉 Šta jedemo umesto toga: Naše ćerke za doručak jedu voće, jaja s povrćem ili smoothie sa zdravim mastima i vlaknima. Piju filtriranu vodu sa prirodnim aromama voća. Sokovi i gazirani napici su retka poslastica.

Pržena hrana

Brza hrana nije samo u tome što je hrana pržena, već i što se koriste industrijska ulja koja se zagrevaju više puta, proizvodeći akrilamide i AGE spojeve koji podstiču upale u telu.

Još gore – takva hrana navikava decu da žude za „hrskavim“ ukusom.

👉 Šta jedemo umesto toga: Obožavamo hrskavu hranu — samo je pripremamo drugačije. Koristimo air fryer da pravimo pečeno povrće, batat pomfrit i povrtne čipsove. Hrskavo, a zdravo!

Ne morate jesti savršeno sve vreme. I naravno, pre bilo kakvih većih promena u ishrani deteta, posavetujte se sa pedijatrom.

Poenta je u tome da svakodnevno pravite sve pametnije izbore. Obratite pažnju na skrivene industrijske ulja u namirnicama. Poboljšajte doručak zdravim mastima, proteinima i složenim ugljenim hidratima. Uključite decu u pripremu hrane.

I najvažnije — budite primer. Deca vas posmatraju, i ono što vide da radite ima veći uticaj od onoga što im govorite.