Ova namirnica jača telo, a ne goji: Možete je jesti i nakon ponoći, pravi je izvor zdravlja
Retko ko može i da zamisli doručak bez ove jedinstvene namirnice
Jogurt sadrži dobre bakterije i odličan je za vaš organizam, evo kada ga treba konzumirati, zašto i kako.
Najbolje vreme za jogurt je u vreme doručka, jer je jutro vreme kada probiotici ili dobre bakterije iz jogurta dospevaju do debelog creva.
Pored toga, obezbeđuje dobar izvor proteina, kalcijuma, vitamina B i fosfora i smanjuje upale, poboljšava varenje i smanjuje rizik od gojaznosti, Kronove bolesti, ulceroznog kolitisa i drugih gastrointestinalnih bolesti.
Međutim, ne preporučuje se osobama koje su sklone stvaranju kiseline ili imaju druge gastrointestinalne poremećaje.
Na prazan stomak, fermentisani mlečni proizvodi, uključujući jogurt, proizvode hlorovodoničnu kiselinu koja ubija bakterije mlečne kiseline u jogurtu i izaziva kiselost.
Osim toga, trebalo bi da ga izbegavaju osobe koje ne podnose laktozu i dijabetičari, posebno ako sadrži mnogo šećera.
Konzumirate jogurt pre ili posle obroka?
Ne preporučuje se konzumiranje jogurta pre obroka jer je nivo želudačne kiseline izuzetno visok kada smo gladni.
Jogurt, inače, sadrži dosta mlečnih kiselina koje ubijaju kiselinu u našem želucu i značajno smanjuju zdravstvene prednosti.
Proteini u jogurtu će učiniti da se brzo osetimo sito i, posledično, pokvariti glavni obrok.
Možemo li da jedemo jogurt na kraju obroka? Odgovor je da. Jogurt je poželjno jesti kao desert sat -dva sata nakon obroka.
Ne samo da je želudačni sok razblažen, već je i sadržaj kiseline u želucu dovoljno nizak da omogući razvoj mlečne kiseline.
Međutim, nije preporučljivo jesti jogurt odmah nakon obroka jer sadržaj kalorija nije nizak.
Da li je jogurt dobar kao užina?
Jogurt kao užina nije samo zdrav za našu težinu, već je dobar i za naše raspoloženje.
Konzumiranje jogurta ima efekat uporediv sa čokoladom, jer se osećamo srećno i raspoloženo.
Da li je dobro da konzumirate jogurt uveče?
Gubitak mišića može se desiti kada je naše telo u mirovanju, na primer kada idemo u krevet.
Proteini u jogurtu, s druge strane, pomažu u povećanju nemasne mase. U poređenju sa drugim slatkim grickalicama i bezvrednom hranom, jogurt je mnogo zdraviji izbor za kasnu noćnu užinu.
Takođe, pošto je jogurt bogat kalcijumom, dobro ga je jesti posle ponoći, kada je nivo kalcijuma u organizmu najniži. Zato je, ako smo noću gladni, najbolja alternativa nezdravoj hrani.
Međutim, imajte na umu da nemaju svi jogurti isti nutritivni sadržaj; savet je da uvek birate proizvode bez šećera, prenosi Novi list.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Opis
Кефир је ферментисани, пробиотски и пребиотски напитак богат ензимима, са микроорганизмима који балансирају екосистем домаћина и чије редовно коришћење побољшава здравље. Потиче са подручја северног Кавказа. Реч је настала комбинацијом двеју персијских речи: „кеф“ – пена и „схир“ – млеко. Википедија
KEFIR
Rec Kefir potice od turske reci keiif, koja znaci „dobar osecaj“ koji covek dobije nakon sto ga popije. Kefir je vrlo zdrav, pomaze varenje, regulise secer i holesterol u krvi…
Sta je kefir?
Dok je jogurt fermentacija bakterija u mleku, kefir je kombinacija fermentacije bakterija i kvasca. Kombinacija bakterija i kvasca naziva se „zrno kefira“.
Zrna kefira nisu tipicna zrna, poput psenice ili pirinca, i ne sadrze gluten. Mleko se kombinuje sa zrnima kefira i cuva na toplom mestu, proizvodeci kefir.
Kefir ima opor I ostar ukus i konzistenciju slicnu jogurtu. Zbog procesa fermentacije, kefir moze imati blago gazirani ukus.
Mnoge zdravstvene koristi kefira pripisuju se njegovom sadrzaju probiotika. Probiotici, ili „dobre bakterije“ su zivi organizmi koji mogu pomoci u odrzavanju redovnog praznjenja creva, lecenju odredjenih probavnih stanja i podrsci imunog sistema.
Vrste
Iako se kefir obicno pravi od kravljeg mleka, moze se proizvesti i od mleka drugih zivotinja, poput koza ili ovaca, ili od biljnog mleka.
Kefir od kravljeg mleka dostupan je u nemasnim i punomasnim sortama. On je takođe dostupan u obicnim i aromatizovanim vrstama.
Zdravstveni benefiti kefira
1. Kontrola secera u krvi
U 2015. godini, mala studija uporedjivala je efekte konzumiranja kefira i obicnog fermentisanog mleka na nivo secera u krvi kod ljudi sa dijabetesom.
Ucesnici koji su konzumirali kefir imali su znatno nizi nivo secera u krvi, od onih koji su konzumirali obicno fermentisano mleko.
Ucesnici grupe koji su konzumirali kefir takodje su imali smanjene vrednosti hemoglobina A1c.
2. Smanjenje holesterola
Studija iz 2017. godine proucavala je promene nivoa holesterola medju zenama koje piju mleko sa niskim sadrzajem masti I zenama koje piju kefir. Ucesnici su pili 2 porcije mleka sa niskim sadrzajem masti dnevno, 4 porcije mleka sa niskim sadrzajem masti dnevno ili 4 porcije kefira dnevno.
Posle 8 nedelja, oni koji su pili kefir pokazali su znacajno smanjenje ukupnog nivoa loseg holesterola u poredjenju sa onima koji su pili samo 2 porcije dnevno mleka sa niskim sadrzajem masti. Ucesnici koji su konzumirali 4 porcije mleka sa niskim sadrzajem masti dnevno takodje su snizili nivo holesterola.
Probiotici u kefiru mogu igrati ulogu u tome koliko holesterola telo apsorbuje iz hrane. Takodje mogu uticati na to kako telo proizvodi, obradjuje i koristi holesterol.
3. Kolicina hranljivih materija
Hranljive materije u kefiru zavise od vrste mleka od kojeg se pravi. Generalno kefir je dobar izvor proteina, kalcijuma i kalijuma. Neki brendovi kupljeni u prodavnici takođe su obogaceni vitaminom D.
4. Poboljsana tolerancija na laktozu
Ljudi sa intolerancijom na laktozu mozda ce moci da konzumiraju kefir, a da ne dobiju simptome, jer bakterije prisutne u kefiru razgradjuju vecii deo laktoze.
Mala studija 2003. godine zakljucila je da je konzumacija kefira poboljsala varenje laktoze tokom vremena i potencijalno bi se mogla koristiti za prevazilazenje intolerancije na laktozu. .
5. Poboljsano zdravlje stomaka
Kefir moze biti od pomoci u lecenju digestivnih problema, poput dijareje ili intolerancije na laktozu.
Stomak sadrzi i dobre i lose bakterije. Odrzavanje ravnoteze izmedju njih vazan je deo odrzavanja stomaka zdravim. Bolesti, infekcije i neki lekovi, poput antibiotika, mogu poremetiti ovu ravnotezu.
Probiotici su slicni dobrim bakterijama koje se prirodno nalaze u digestivnom traktu i mogu pomoci u odrzavanju zdrave ravnoteze.
Postoje neki dokazi da probioticka hrana, poput kefira, moze pomoci u lecenju dijareje izazvane infekcijom ili antibioticima.
Jedno istrazivanje je navelo upotrebu kefira za pomoc u lecenju pepticnih cireva u zelucu i tankom crevu.
6. Lekovita svojstva
Laboratorijske studije su pokazale da kefir moze imati antibakterijska i antifungalna svojstva, mada je potrebno vise istrazivanja.
Istrazivanja, takodje pokazuju da kefir moze biti koristan protiv gastroenteritisa, vaginalnih infekcija i kvasnih infekcija.
Studije iz 2016. godine pokazale su da je kefir smanjio tezinu simptoma kod miseva zarazenih parazitom. Druge studije su pokazale korisne efekte kefira na miseve za zarastanje rana i smanjeni rast tumora.
7. Kontrola tezine
Jedna studija je pokazala da je konzumacija kefira smanjila telesnu tezinu i ukupni holesterol kod gojaznih miseva. Medjutim, potrebno je vise istrazivanja na ljudima.
Kako sami napraviti kefir?
Ako vise volite da sami pripremate hranu, pogledajte kako mozete sami da napraviti kefir kod kuce. Posudje, opremu za kuvanje i ruke treba dobro oprati vodom i sapunom pre pocetka.
Bice vam potrebno:
aktivna zrna kefira
zeljenu vrstu mleka(kravlje, kozije, biljno…)
staklena tegla
papirni filter za kafu ili gaza
gumica
silikonska spatula ili drvena kašika (nemetalni pribor za mesanje)
sita od nemetalne mreze
Pomesajte 1 kasicicu zrna kefira za svaku solju mleka u staklenu teglu. Pokrijte teglu papirnim filterom za kafu i ucvrstite gumicom. Cuvajte teglu na toplom mestu oko 21 ° C 12-48 sati, u zavisnosti od vaseg ukusa i topline prostorije.
Kada se mleko zgusne i dobije ostar ukus, procedite kefir u posudu. Dobro zatvorite i cuvajte do 1 nedelje.
Postoji nekoliko pravila kojih morate biti svesni kada pravite kefir kod kuce:
Izlozenost metalu moze oslabiti zrna kefira, pa izbegavajte metalni pribor.
Temperatura iznad 32 ° C mogu prouzrokovati kvarenje mleka.
Drzite teglu dalje od direktne sunceve svetlosti.
Procedjena zrna kefira mogu se cuvati za pravljenje novih serija.
Protresite ga ako pocne da se odvaja tokom cuvanja.
Da biste napravili kefir sa vocnim ukusom, usitnite voce i dodajte ga u procedjeni kefir. Neka odstoji dodatnih 24 sata. Ponovo procedite ako zelite.
Kako koristiti kefir?
Kefir se moze koristiti na mnogo nacina, kao I mleko i jogurti.
Moze se piti kao napitak, koristiti kao tecnost za smoothie ili preliti preko zitarica. Kefir se takodje moze koristiti u pekarskim proizvodima, supama, umacima ili prelivima za salate, mada toplota moze znacajno smanjiti koncentraciju probiotika.
Nezeljeni efekti I mane
Kefir je uglavnom bezbezdno koristiti. Ali pojedine osobe moraju da ga izbegavaju
Iako ljudi koji ne podnose laktozu mogu da piju kefir bez simptoma, drugi koji imaju alergiju na mleko ne bi trebalo da jedu kefir napravljen od mleka, jer moze izazvati alergijsku reakciju. Zapamtite alergija na mleko I netolerancija na laktozu nije isto.
Posto se kefir pravi od mleka, sadrzi malo secera. Neki kefiri sa ukusom sadrze velike kolicine dodatog secera.
Ljudi sa dijabetesom treba da budu posebno oprezni, da citaju etiketu i drze se obicnih sorti bez dodatka secera.
Kada se tradicionalno pravi, kefir moze sadrzati alkohol u tragovima. Mnogi komercijalni brendovi kefira su bez alkohola.
