Doživeti stotu

Mozak će vam raditi kao sat: 5 saveta čuvene doktorke koja je živela preko 100 godina

Čuvena neurološkinja ostavila je iza sebe 5 saveta za bolji rad mozga.

Rita Levi-Montalčini rođena je 22. aprila 1909, u Italiji. Bila je jedan od najboljih italijansko-američkih neurologa, koja je sa biohemičarom Stenlijem Koenom, podelila Nobelovu nagradu za fiziologiju ili medicinu 1986. za svoje otkriće telesna supstanca koja stimuliše i utiče na rast nervnih ćelija.

Živela je 103 godine i bila je veoma vitalna, a mozak joj je radio kao sat. Nobelovka je ostavila preporuke za razvoj moždanih vijuga i za dug život:

1. Čitanje teške literature – Mnogi naučnici su govorili da stalno učenje čuva vitalnost moždanih vijuga.

2. Rešavanje logičkih zadataka i ukrštenih reči – podstiču mozak da razmišlja van okvira.

3. Pokušajte da zapamtite više – Na primer, nakon čitanja svakog poglavlja, zatvorite knjigu i pokušajte da zapamtite manje detalje. Preslišajte sebe, ponavljajte naučeno. Poznati srpski akademik Vladeta Jerotić govorio je da učenje poezije ili molitvi napamet, može biti jedan lep način da vaš mozak i u starosti dobro funkcioniše.

4. Učite strane jezike – Ne morate ga tečno govoriti, već je poenta da se vaš mozak „rasteže“, tako se stvaraju neuronske veze. Naučnica je isticala da vam je potrebno oko 20 minuta dnevno.

5. I na kraju, sačuvajte pozitivan duh, to je jedna od najvećih tajni dugog i srećnog života. Rita Levi-Montalčini je govorila: „Pre svega, nemojte se plašiti poteškoća. Daju nam najbolje.“Čak i kada se pojave teškoće i problemi, pokušajte da sačuvate optimizam i u svemu vidite šansu za razvoj.

Kada vidite neverovatnu stvar koju radi telu, svako veče ćete na spavanje ići sa crnim…

Spavaćete kao top: Saveti i super namirnice za lepši san

Večernji ritual pre spavanja može biti ključan za miran san. Umesto da se borite sa nesanicom, hajde da istražimo ove super namirnice koje vam mogu pomoći u lakšem odlasku u zemlju snova.

Kao prvo, nije svejedno šta jedete pre spavanja. Teška hrana bogata mastima može izazvati gorušicu i otežati vam san, dok se preterana konzumacija alkohola može obiti o glavu na drugi, loš, način. Umesto toga, istraživanja pokazuju da hrana koja sadrži triptofan može pomoći telu da se lakše opusti i zaspi.

Triptofan, amino kiselina koja se nalazi u određenim namirnicama, igra ključnu ulogu u proizvodnji serotonina, poznatog kao hormon sreće. Kako biste sebi pripremili idealan noćni zalogaj, razmislite o hrani koja je bogata triptofanom, poput mesa, ribe, mleka, jaja, krompira, graška, spanaća, badema, bundeve i lanenog semena.

Crveno voće poput jagoda, trešanja i višanja takođe su dobar izvor triptofana i mogu vam pomoći da se lakše opustite pre spavanja.

Iako se često veruje da čaša crnog vina može pomoći u lakšem zaspanju, to nije istina za svakog. Alkohol može izazvati nervozu i ometati san, umesto da ga poboljša. Zato umesto vina, možda biste trebali razmisliti o čaši soka od višanja, koji takođe sadrži triptofan i može vam pomoći da se opustite.

Takođe, kompleksni ugljeni hidrati doprinose smirivanju tela i olakšavaju spavanje. Razmotrite uključivanje celih zrna poput smeđeg pirinča ili ovsenih pahuljica u svoju večernju ishranu.

Da biste poboljšali proizvodnju melatonina, hormona koji prirodno reguliše ciklus spavanja, dodajte u ishranu namirnice bogate vitaminom B i magnezijumom. To uključuje orašaste plodove, brokoli, grašak, tofu i banane.

Naravno, važno je izbegavati napitke koji mogu ometati spavanje, poput kafe i energetskih pića, koji sadrže kofein. Pokušajte da ne jedete najmanje tri ili četiri sata pre spavanja i pazite šta jedete kako biste osigurali miran noćni odmor.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.