Depresija svuda oko nas

Depresija

ŠTA JE DEPRESIJA

Savremeni brzi tempo života, izlaže čoveka 21. veka, velikim naporima stalnog prilagođavanja svakodnvenim stresnim situacijama, čovek se oseća usamljenim i nesigurnim za svoju egzistenciju, što izaziva i anksioznost i depresiju.

Depresiju karakteriše patološko depresivno raspoloženje, gubitak interesovanja i zadovoljstva, smanjena energija, osećaj krivice, bespomoćnost, nisko samopoštovanje, poremećaj sna (nesanica ili preterano spavanje) i apetita (uglavnom smanjen, a može i povećan), loša koncentracija, crne misli.

Depresija se razlikuje od uobičajenih fluktuacija raspoloženja i kratkotrajnih emocionalnih reakcija na stres. Takođe se razlikuje i od tuge koja se javlja kao normalna reakcija na različite događaje i pomaže u prevazilaženju onoga što se dogodilo. Ono što karakteriše depresiju, a što je ključna razlika u odnosu na normalnu tugu su: intenzitet i trajanje, odnosno depresija je konstantna i surova, utiče na kognitivno i emocionalno doživljavanje i tumačenje.neuro.rs

Oko 5 miliona odraslih Evropljana iz istočne Evrope su pogođeni godišnje sa takvim poremećajima. I umesto da pribegavaju sedativima koji mogu da izazovu negativne sporedne efekte kao što su zavisnost, povaćanje telesne težine i ludilo, prirodna medicina nudi prirodna terapeutska svojstva koristeći samo prirodne elementekoji nemaju negativne efekte.

Bilje za lečenje depresije, stresa i anksioznosti:

1 – Kantarion

Napomena Javorke i Petra

Kada koristite kantarion ne izlagati se suncu.

Ako ste depresivni, uvek nervozni i ne možete da spavate? Kantarion je rešenje koje vam je potrebno. Biljni stručnjaci ga smatraju jednim od najboljih antidepresiva i prepisuju ga za lečenje lake i umerene depresije.

Ovu biljku možete naći u prodavnicama zdrave hrane ili u apotekama u različitim oblicima, kao što su pilule, ekstrkti, kapsule ili u sušenom obliku. Ali budite oprezni, jer korišćenje ove biljke treba da bude u odgovarajućim dozama.

Berba kantariona je najbolja početkom jula i traje do kraja meseca. Iskoristite priliku da prikupite godišnju zalihu kantariona za čaj, ulje od kantariona i tinkturu.

2 – Rodiola rosea ili Zlatni Koren

Ova biljka preferira određenu klimu u hladnim regionima sveta gde prirodno raste. Ova biljka se smatra zlatnim korenom višegodišnjih biljaka i prilično je korisna protiv stresa.

Korenje se koristi u Skandinaviji za lečenje sezonske depresije, koja je povezana sa odsustvom sunčanih zraka, takođe je odličan stimulans i zamena za lekove za borbu protiv anksioznosti jer pomaže da se reguliše proizvodnja adrenalina i poboljšava san kod ljudi koji pate od nesanice.

Ako se osećate umorno i imate nedostatak energije za rad, možete uzeti zlatni koren u obliku u vidu čaja ili tinkture pola sata pre doručka ili ručka. Izbegavajte uzimanje u večernjim satima, kako vam ne bi smetala dok spavate.


3 – Valerijana

Valerijana je biljka poznata po svojim sedativnim efektima još od doba antičke Grčke i koristi se kao prirodni lek za poremećaje spavanja i nervoze. Najvažniji sastojci ove biljke su u korenju i konzumiraju se u različitim oblicima, kao što je čaj od sušenog korena ili tinktura.

Možete koristiti ovu biljku kako bi ste smanjili napetost i nervozu tako što stavite sušeni koren u ključalu vodu da vri 20 minuta i kada se ohladi možete piti, preporučije se dva puta dnevno. Možete takođe dodati kuvani koren valerijane u kadu za kupanje kako bi ste se oslobodili napetosti i stresa.
4 – Ginseng

Ginseng se naziva „koren života“ u kineskoj tradicionalnoj medicini jer daje osećaj energije u slučaju fizičkog i mentalnog umora.

Prednost ove biljke je što pomaže da se poveća sposobnost tela da se nosi sa stresom i umorom u različitim situacijama sa kojima se susrećete svaki dan. Kako bi ste iskoristili ginsengove jedinstvene karakteristike, koristite ga svakodnevno, na primer, u obliku kapsula koje sadrže čist sušeni koren ginsenga ili tinkturu.

5 – Kamilica

Ako se osećate uznemireno, treba uzeti šolju toplog čaja kamilice, koji pomaže u smirenju nerava i ublažava anksioznost i depresiju.
6 – Zeleni čaj

Zeleni čaj sadrži supstancu koja se zove „Teanin“ koji smanjuje stopu otkucaja srca i snižava visok krvni pritisak, pijte zeleni čaj dva puta dnevno kako bi ste osvežili svoje misli i kako bi ste smirili nervni sistem.
7 – Pasiflora (Passiflora incarnata)

Uprkos svom imenu, “cvet strasti” nema nikakav uticaj na osećanja već radi kao moderator za nerve, anti-anksioznost i nesanicu, ali se savetuje da ne preterujete jer ima isti efekat kao i sedativni lekovi.
8 – Lavanda

Cvet lavande ima jak aromatičan miris i koristi za lečenje stresa i anksioznosti, možete kreirati sprej od lavande ili je možete koristiti u obliku čaja, probajte i nećete biti razočarani.
Važni saveti za anksioznosti, stres, i depresiju:

– Vežba je vrlo korisna za telo i um, pokušajte da praktikuju bilo kakvu vrstu sporta na redovnoj osnovi i osetićete razliku.

– Duboko disanje je jedan od najlakših načina u borbi protiv anksioznosti i kada osećate pritisak. To će vam pomoći da se opustite i da se uzdržite od nervoze ili ljutnje.

– Ako primetite nizak nivo glukoze u krvi, to može biti zbog anksioznosti, treba jesti nešto slatko (voće) kako bi ste ponovo uspostavili normalan nivo glukoze.

– Potrudite se da doruckujete na vreme, jer se doručak smatra jednim od najvažnijih obroka tokom dana. Obilan doručak pomaže telu da funkcioniše efikasno, mnoge studije su pokazale da oni koji nemaju doručak postaju uznemirenijo od onih koji redovno doručkuju.

– Omega 3 masne kiseline su među prvim hranljivim sastojcima za dobro psihičko zdravlje, konzumirajte orase kako bi ste ubezbedili dovoljnu količinu ovih masti.

Psihologija/Depresija kod dece i mladih
Depresija kod dece i adolescenata pominje se još u sedamnaestom veku, mada je dvadeseti obeležen mišljenjem da deca ne mogu da budu depresivna, i zato je ova bolest dugo vremena zanemarivana i neprepoznata kao dijagnostička kategorija. Od sedamdesetih godina prošlog veka zaključeno je da se depresija može pojaviti tokom detinjstva i adolescencije. Ovaj poremećaj sve više se prepoznaje kod mladih, a podaci govore da je depresija vodeći uzrok smrti u uzrastu 11-24 godine.

Više od 90 odsto pokušaja suicida u ovoj dobi direktno se dovodi u vezu sa depresivnim poremećajem, odnosno zloupotrebom psihoaktivnih supstanci.

Kako roditelji mogu da prepoznaju da je njihovo dete depresivno i kada treba da zatraže stručnu pomoć, koliko je uopšte razvijena njihova svest o psihičkim poremećajima njihovih naslednika? Kakve sve postoje depresije i na koje se sve načine leči, pitali smo doc.dr Milicu Pejović-Milovančević, specijalistu dečje psihijatrije i načelnicu Klinike za decu i omladinu Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu:

Postoje specifičnosti depresije dece i mladih, čemu roditelji i lekari moraju da posvete naročitu pažnju: iritabilnost (nervoza), problemi u socijalnim relacijama dece s vršnjacima,roditeljima, nastavnicima, trenerima, izbegavanje igre i drugih oblika zabave, česte glavobolje i bolovi u stomaku, jer saopštavanje da telo boli ide lakše nego da duša boli, žalbe da su glupi i da nisu popularni (smanjeno samopoštovanje) i nagli pad uspeha u školi.

Buntovni mehanizmi odbrane

Depresivni adolescent nikad ne traži empatiju okoline. Ponekad pokazuje mrzovolju, dosadu, gubitak interesovanja, opsednutost izgledom ili strah od teških oboljenja. Nepodnošljivo im je da budu bespomoćni, pa zato vrlo retko imaju klasične simptome depresije: plačljivost, gubitak apetita ili nesanicu. Kao dominantan mehanizam odbrane koriste takozvani „acting – out“ (postaju agresivni, besni, ljutiti…)

Iako je klinička slika depresije kod dece i mladih slična odraslim, postoje neke suštinske razlike koje se mogu smatrati posledicom fizičkog, emocionalnog, kognitivnog i socijalnog razvojnog stupnja. Tako npr. umesto izraženog osećaja depresije, deca mogu imati izraženiju labilnost raspoloženja, naglašenu agresivnost, nisku toleranciju na frustraciju, izlive besa po tipu temper tantrume( plakanje, vrištanje, udaranje), somatske tegobe i/ili socijalno povlačenje.

Podaci pokazuju da 40-90 odsto mladih s depresijom ima još neki psihijatrijski poremećaj. Najčešće dijagnoze su anksiozni poremećaji ponašanja, hiperkinetski poremećaj s poremećajem pažnje i zloupotreba psihoaktivnih supstanci.

Pažljivo do dečje dušice

Među stručnjacima vlada mišljenje da je broj suicida kod mladih relativno podcenjen, a jedan od glavnih razloga je stigmatizacija. Faktori rizika ovakvog ponašanja su prethodni pokušaji samoubistva, depresivnost, osećanje beznadežnosti, zloupotreba psihoaktivnih supstanci, alkoholizam, seksualna zloupotreba, mentalni poremećaji, društvena izolacija, samoubistvo u porodici ili među prijateljima, negativne životne okolnosti, problemi s kontrolom besa, nisko samopoštovanje, školski neuspeh, homoseksualnost, problemi identiteta, porodični problemi, problemi učenja i mnogi drugi.

Trajanje depresivnog poremećaja kod mladih traje od jednog do dva meseca, odnosno osam meseci u kliničkoj populaciji. I mada se većina oporavi nakon prve depresivne epizode, studije pokazuje da se bolest pogoršava u prve dve godine između 20-60 odsto, odnosno do 70 odsto posle pet godina. Zato je neophodno na vreme reagovati, obratiti pažnju na ponašanje, pažljivo pronaći način da otvorite nežnu dečju dušu ili potražite pomoć stručnjaka – naglašava dr Milica Pejović-Milovančević.

Dramatične promene

Iskustvo naše sagovornice ukazuje da roditelji, uglavnom, relativno kasno reaguju, pogotovo kada je reč o mladima u ranoj adolescenciji (period od 12-15 godine) jer neobično ponašanje obično vezuju za pubertet i biološke promene. Postaju svesni tek kada dođe do dramatične promene ponašanja, kada dete jako popusti u školi, ili kada na telu primete ožiljke od samopovređivanja. Na žalost, vrlo česte lične ispovesti deteta da im nije dobro, da im ništa ne prija, da nemaju zajednički jezik ni s kim u okruženju, roditelji ne shvate ozbiljno i jednostavno to pripisuju njihovom uzrastu.

Željka Radulović