Depresija
Javorka i Petar“ bombone „za depresiju zamenjuju sledećim lekovitim biljkama;
Koren valerijane
Majčina dušica
Šišarke hmelja
Matičnjak
Cvet i plod zove i još po nešto …
Pijete antidepresive „kao bombone“? Razmislite još jednom
Velika klinička studija sprovedena u SAD-u otkrila je da uzimanje antidepresivnih lekova povećava rizik od nastanka šloga (moždanog udara).
Ispitivano je 136.923 žena starosti između 50 i 79 godina i one su praćene u proseku 6 godina. Žene koje su koristile antidepresivne lekove imale su za 45% povećani rizik od nastanka moždanog udara u poređenju sa ženama koje nisu koristile ove lekove.
Smatra se da sama depresija povećava rizik od nastanka moždanog udara, tako da nije sasvim jasno koliki je tačno udeo ovih lekova.
Ispitivano je da li postoji razlika u procentu nastanka moždanog udara u zavisnosti od toga da li osoba koristi triciklične antidepresivne lekove ili lekove iz grupe SSRI (selektivni inhibitori serotonina). Osobe koje koriste lekove iz grupe SSRI sklonije su moždanom udaru koji je nastao usled krvarenja u mozgu.
Istraživači su upozorili na to da osobe koje koriste antidepresivne lekove ne smeju nikako da prekinu uzimanje lekova na svoju ruku! Ukoliko imaju neku dilemu, treba da se jave svom lekaru i da sa njim prodiskutuju o tome koje su prednosti, odnosno neželjeni efekti prilikom uzimanja ovih lekova.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) proglasila je usamljenost globalnom zdravstvenom pretnjom, a stručnjaci upozoravaju da je njen uticaj na smrtnost jednak pušenju 15 cigara dnevno.
– Usamljenost prevazilazi granice i postaje globalni problem javnog zdravlja koji utiče na svaki aspekt zdravlja, blagostanja i razvoja. Društvena izolacija ne poznaje ni godine, ni granice – rekla je izaslanica Afričke unije pri SZO Kido Mpemba, prenosi Gardijan.
Američki hirurg Vivek Marti ističe da su posledice usamljenosti po zdravlje loše koliko i pušenje 15 cigara na dan, kao i da su ozbiljnije od onih povezanih sa gojaznošću i fizičkom neaktivnošću.
Iako se usamljenost često doživljava kao problem stanovništva u razvijenim zemljama, Marti je rekao da je jedna od četiri starije osobe usamljena u svim regionima sveta.
Kod starijih odraslih osoba, usamljenost je povezana sa 50 odsto povećanim rizikom od razvoja demencije i 30 odsto povećanim rizikom od moždanog udara.
Usamljenost utiče i na živote mladih ljudi – između pet i 15 odsto adolescenata je usamljeno (u Africi 12,7 odsto, a u Evropi 5,3 odsto).
Usamljenost izaziva i kardiovaskularne bolesti i rak
Nalazi studije, koji su objavljeni u časopisu „Nature“, pokazali su da je u slučajevima društvene izolacije i usamljenosti, rizik od smrtnosti od svih uzroka povećan i do 29 odsto.
Studija je obuhvatila više od 2,2 miliona ljudi različitih grupa širom sveta.
Konkretno, socijalna izolacija je bila povezana sa većim rizikom od smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti, dok su socijalno izolovane pacijentkinje sa rakom dojke bile suočene sa većom smrtnošću od raka.
Posledice epidemije usamljenosti prevazilaze zdravlje pojedinca, zaključak je studije. One utiču na ljudske zajednice u celini.
Stope bolesti i smrtnosti od svih uzroka su niže u zajednicama sa jačom društvenom kohezijom u poređenju sa onima kojima nedostaje društveni kapital. One su otporniji na prirodne katastrofe i kod njih je manje nasilja.
Stoga je rešavanje društvene povezanosti postalo hitno pitanje javnog zdravlja, uporedo sa borbom protiv upotrebe duvana, gojaznosti i zavisnosti.
Autori studije ocenjuju da je neophodno ulagati u strategije koje ublažavaju epidemiju usamljenosti. To uključuje jačanje društvene infrastrukture obezbeđivanjem zajedničkih prostora i aktivnosti za olakšavanje društvenog povezivanja, razvoj javnih politika koje daju prioritet negovanju veza i mobilisanje zdravstvenog sektora kako bi identifikovao i podržao pojedince koji su u opasnosti od izolacije.
Bez sumnje, kaže se u zaključku, pomenute strategije će zahtevati značajna ulaganja i saradnju više zainteresovanih strana. Međutim, društveni i ekonomski troškovi neaktivnosti su preveliki da bi se zanemarili. Baveći se socijalnom izolacijom i usamljenošću, možemo poboljšati individualno blagostanje i izgraditi zdravije, otpornije zajednice za dobrobit svih.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
