Kada se govori o mesu sa farme iz industrijskog uzgoja i naročito o prerađenom mesu (kobasice, viršle, salame, paštete), važno je razumeti da se ne radi samo o „hrani“ – radi se o mešavini hemijskih dodataka, zasićenih masti, holesterola i nusproizvoda obrade koja polako, ali neumoljivo razara ljudski organizam. To nije samo pitanje probave ili kardiovaskularnih bolesti, već pitanje opšteg ubrzanog starenja, neuroloških poremećaja i psihičkog propadanja. Alarm je već odavno upaljen u javnom zdravlju, ali posledice svakodnevne ishrane punjene ovakvim namirnicama vidljive su tek nakon godina – kada je šteta već učinjena.
U nervnom sistemu, najpre, posledice su duboke. Nitriti i nitrati, pretvoreni u nitrozamine, prolaze krvno-moždanu barijeru (zaštitni filter između krvi i mozga) i dovode do hroničnog oštećenja nervnih ćelija. Rezultat su neurodegenerativne bolesti: Alchajmerova bolest, Parkinsonova bolest, multipla skleroza i različite vrste demencija. Višak holesterola i zasićenih masti zatvara krvne sudove mozga, izazivajući moždane udare i vaskularnu demenciju. Ali tu nije kraj – stalni oksidativni stres (višak slobodnih radikala koji uništavaju ćelije) ubrzava starenje mozga, smanjuje kognitivne sposobnosti, slabi pamćenje i koncentraciju. Ljudi izloženi dugotrajnoj ishrani punoj procesuiranog mesa sve češće pate i od depresije, anksioznosti i poremećaja raspoloženja, jer hronična inflamacija (stalna upala) utiče i na lučenje serotonina i dopamina – hormona sreće i motivacije. Tako meso ne ubija samo telo, već i duh, pretvarajući čoveka u umorno, razdražljivo i apatično biće.
U respiratornom sistemu, dimljeni proizvodi i AGEs (napredni produkti glikacije) aktiviraju receptore RAGE u plućima. To vodi ka hroničnim bronhitisima, astmi, opstruktivnoj bolesti pluća i povećava rizik od raka pluća. Disajni putevi stalno su pod iritacijom, a organizam izložen „unutrašnjem dimu“ iako cigaretu nikada nije zapalio.
U kardiovaskularnom sistemu, prerađeno meso je pravi ubica na duže staze. So podiže pritisak, fosfati kalcifikuju (stvrdnjavaju) arterije, a holesterol u kombinaciji sa zasićenim mastima gradi naslage u krvnim sudovima. Rezultat: angina pektoris, infarkti, moždani udari, aritmije i hronična srčana slabost. TMAO, supstanca koju stvaraju crevne bakterije iz karnitina i holina, deluje kao ubrzivač ove propasti, pretvarajući krvne sudove u autoput za masne naslage i upalne procese. Srce i krvni sudovi ne stare prirodnim tempom, već dvostruko brže.
U digestivnom sistemu, hemijski koktel iz mesa stvara eksploziju. U želucu i crevima nastaju nitrozamini – najjači poznati kancerogeni, koji razaraju sluzokožu i izazivaju rak želuca, jednjaka i debelog creva. Heme gvožđe iz crvenog mesa dodatno ubrzava stvaranje slobodnih radikala i oštećuje ćelije. Jetra, organ koji mora da obrađuje ove otrove, strada od masne degeneracije, hroničnih upala i raka. Celo telo postaje „laboratorija kancera“.
Bubrezi su prva linija odbrane, ali ubrzo postaju žrtve. Višak soli, fosfata i toksina preopterećuje glomerule (filtre bubrega), što vodi ka hroničnoj bubrežnoj insuficijenciji. Kada bubrezi počnu da otkazuju, telo gubi sposobnost da eliminiše otrove, a posledice se šire na ceo organizam.
Imunološki sistem se pretvara u oružje protiv samog tela. Hronična upala izazvana nitrozaminima, AGEs i rezidualnim antibioticima oslabljuje odbranu, izaziva autoimune bolesti i povećava rizik od leukemije i limfoma. Istovremeno, antibiotici iz mesa doprinose pojavi superbakterija – infekcija koje više ne reaguje na lekove. To znači da čovek može umreti od banalne bakterijske infekcije jer je ishrana godinama trovala njegov imunološki sistem.
Mišićno-skeletni sistem takođe strada: purini iz mesa podižu mokraćnu kiselinu i izazivaju giht – bolest koja deformiše i onesposobljava zglobove. Fosfati remete kalcijum i doprinose osteoporozi. Rezultat su kosti koje pucaju, zglobovi koji bole i telo koje postaje starije nego što jeste.
Svi ovi sistemi zajedno svedoče o jednoj strašnoj činjenici: industrijsko i prerađeno meso nije hrana, već tempirana bomba. Ono podstiče ubrzano starenje, razara mozak i psihu, oduzima pluća, guši srce, razara jetru i bubrege, slabi imunitet i lomi kosti. Čovek koji svakodnevno jede ovakvu hranu živi u prividu normalnosti, a zapravo se nalazi na ubrzanom putu ka bolestima, patnji i preranoj smrti.
Ovo nije samo opasnost po telo, već i po mentalno zdravlje – depresija, anksioznost, pad koncentracije i gubitak vitalnosti samo su prvi signali da se organizam guši u sopstvenom otrovnom teretu. Ako se ništa ne promeni, posledice su neumoljive: rak, srčani i moždani udari, demencija, hronične plućne i bubrežne bolesti, paraliza i invaliditet.
Poruka je alarmantna: svaka kriška salame, svaki zalogaj paštete i svaki komad jeftinog industrijskog mesa nije samo hrana – to je korak ka tihoj samodestrukciji.
Javorka i Petar ne reklamiraju vegetarijanstvo već kao preventivno ispravno konzumiranje mesa predlažu pripremu ispod sača.
