Crni i crveni luk
Kao salatu i uz glavno jelo: Crveni luk treba jesti svakog dana
30/12/2023 https://www.agromedia.rs/
U našem narodu može se reći da je jedan od najpoznatijih prirodnih lekovitih biljaka svakako luk. Koristi se širom sveta u raznim oblicima, kao salata, glavno jelo, začin, pa čak i kao desert, a ujedno je i izvor hranljivih materija i jedan od najznačajnijih antioksidanasa.
Crveni luk © Mirjana TadićKada spomenemo luk, svima je prva asocijacija na crni ili beli, a nepravedno je zapostavljen crveni luk, koji sve češće zauzima važno mesto u savremenom lečenju i prevenciji raznih oboljenja, ali on je i sve više uvršćen u savremeno kulinarstvo. U želji da saznamo nešto više o ovom prirodnom leku, porazgovarali smo sa nutricionistkinjom Brankom Mirković.
MOŽDA VAS ZANIMA
Na koji način crveni luk utiče na organizam?
„Luk, a posebno crveni luk, veoma je korisno povrće za ljudsko zdravlje. Sadrži kvercetin, alicin i hrom, koji su poznati kao odlična preventiva za zaštitu od raznih bakterija, kardiovaskularnog sistema, zaštita od kancerogenih ćelija. Uz to reguliše nivo insulina, regeneriše digestivni trakt.“
Crveni luk sadrži kvercetin, alicin i hrom, koji su poznati kao odlična preventiva za zaštitu od raznih bakterija, kardiovaskularnog sistema, zaštita od kancerogenih ćelija.
„Kvercetin se posebno dobro pokazao kao antioksidans, pomaže kod prehlada i virusa, herpesa i raka želuca. Alicin pomaže kod kardiovaskularnih oboljenja i visokog krvnog pritiska. Crveni luk je bogat izvor hroma koji reguliše nivo glukoze i smanjuje neotpornost na insulin. Značajan je u metabolizmu ugljenih hidrata i masti. Nizak GI (glikemijski indeks) ga svrstava u hranu koja daje dugotrajnu sitost i punoću. Zato se posebno preporučuje kod redukcije viška kilograma i insulinske rezistencije.“
Sve vrste luka © Mirjana Tadić
Šta je to što je specifično za crveni luk u odnosu na beli i crni? Da li postoji neka razlika u njihovom delovanju na organizam?
„Razne vrste lukova se pre svega razlikuju po ukusu i teksturi. Svakako se svi preporučuju u ishrani jer su veoma nutritivno vredne namirnice. Različitost u ukusima određuje njihovu primenu u konzumiranju. Kod nas crveni luk u ishrani još nije dovoljno zastupljen koliko zaslužuje, a posebno ga preporučuje specifičan slatkast ukus i boja, manja ljutina, tanja opna i manja otpornost na toplotu jer manje gubi nutritivnih vrednosti.“
Koliko često je potrebno u ishrani koristiti crveni luk?
„Luk često koristimo samo kao začin i dodatak jelima a treba ga koristiti kao i svako drugo povrće u većim količinama. Naučne studije su pokazale da je preventivno dovoljno pojesti pola glavice luka dnevno, ali preporučuje se veća količina.“
Naučne studije su pokazale da je preventivno dovoljno pojesti pola glavice luka dnevno, ali preporučuje se veća količina.
Na koji način se on može dodatno uvrstiti u ishranu?
„Crveni luk se najčešće konzumira u presnom stanju kao dodatak ili čak neophodna osnova za svaku salatu, ali treba ga jesti u jelima ne samo kao začin nego i kao osnovno povrće. Može se kuvati, dinstati, bariti, koristiti u kuvanim jelima i supama. Veoma je ukusan ako se griluje, dinsta sa začinima i aćetom balsamikom uz dodatak žutog šećera, ali može i da se kiseli kao turšija. Prave se i ukusni džemovi i pekmezi, kao i razni prelivi za meso i gril.’’
Venci luka © Mirjana Tadić
Kome se najviše preporučuje upotreba crvenog luka?
„Crveni luk se preporučuje svima. Treba ga uvrstiti u ishranu svih populacija. Posebno se preporučuje ženama u menopauzi, osobama sa intolerancijom na glukozu i insulin i ako postoji genetska predispozicija za kancerogena, koronarna ili oboljenja digestivnog trakta.“
Autorka teksta i fotografija: Mirjana Tadić
Sagovornica: Branka Mirković, nutricioniskinja
Sedam razloga zašto je dobro jesti crni luk: A ko ne bi smeo da ga konzumira?
ShutterstockLuk (lat. Allium cepa) je niskokalorična začinska biljka prepoznatljive sumporaste arome koja potiče iz Azije i Bliskog Istoka. Koristi se za jelo, ali i u lekovite svrhe već oko 5.000 godina.
To ne čudi ako je poznato da će luk poboljšati ukus baš svakog jela bez obzira na to preferirate li sveže komadiće u salati i sendviču, u supama, varivima i gulašima ili pečene s mesom.
Uz šargarepu i celer smatra se osnovnom namirnicom poznatog kulinarskog trojstva s kojim se priprema soffritto, koji je baza brojnih jela italijanske gastronomije.
U svežem obliku luk je izrazito ljut, ali ako ga podvrgnete dugotrajnoj termičkoj obradi na laganoj temperaturi, postaće sladak i karameliziran. Luk možete i kiseliti i kao takav dodati različitim jelima.
Zašto treba jesti luk?
U najviše zdravstvenih prednosti luka uživaćete ako ga jedete u sirovom obliku. On, naime, sadrži brojne hranjive stvari, od vitamina A, C i E do kalcijuma, kalijuma i magnezijuma, koje imaju blagonaklono delovanje na ljudski organizam.
Luk sadrži kvercetin, koji snižava visoki krvni pritisak, sprečava stvaranje plaka na arterijama, ali i formiranje krvnih ugrušaka te tako smanjuje mogućnost od bolesti srca i kardiovaskularnog sistema.
PROČITAJTE JOŠ:
Bogat je antioksidansima, koji osnažuju imunitet tela. Deluje protivupalno. Dobar je izvor kalcijuma – minerala koji je neophodan za zdravlje kostiju. Konzumacija sirovog luka povećava nivo testosterona kod muškaraca i pomaže kod problema erektilne disfunkcije, otkrila je studija objavljena u časopisu Biomolecules.
Iako ga mnogi izbegavaju jesti zbog neugodnog zadaha, istraživanja su pokazala da on doprinosi zdravlju zubi. Kako prenosi Punkufer, odličan je dijuretik te potiče rad bubrega.
Ko ne bi smeo da jede luk?
Luk može uzrokovati gastrointestinalne smetnje kao što su žgaravica, nadutost, mučnina i povraćanje. Ako imate problema sa sindromom iritabilnog creva i osetljivošću celog probavnog sistema, radije preskočite ili smanjite konzumaciju luka.
Takođe, nemojte preterivati s konzumacijom luka, pogotovo ako ste jedna od onih osoba koje pate od niskog pritiska.
Koji luk izabrati za šta?
Kada birate glavice luka, one trebaju biti čvrste, bez vidljivih oštećenja i plesni na površini. Najbolje ih je čuvati na tamnom i hladnom mestu.
Na tržištu se mogu naći različite vrste luka, koje se razlikuju po boji, veličini, ali i nameni u kuhinji. Žuti luk, na primer, najbolje je iskoristiti za dodatak u varivima, gulašima i sličnim jelima. Srebrenac je najbolji sirov, a ljutika je vrlo ukusna u namazima i paštetama.
Namirnice koje produžuju životni vek i štite od najtežih bolesti
Foto: Wavebreak Media LTD / Wavebreak / ProfimediaIshrana je jako važna jer neke namirnice produžuju život i smanjuju rizik od bolesti, dok ga druge povećavaju.
Nova studija otkrila je nekoliko namirnica i pića koji bi vam mogli pomoći da živite duže, kao i da smanje rizik od Alchajmerove bolesti, raka i kardiovaskularnih bolesti, prenosi Express.
Koliko dugo živimo zavisi od brojnih faktora Neki su van naše kontrole, kao što su genetika, povrede i bolesti. Međutim, određeni izbori imaju ogroman uticaj. Koliko često vežbamo, da li pušimo i koliko alkohola pijemo, utiče na očekivani životni vek.
Ishrana takođe igra važnu ulogu u našem zdravlju i dobrobiti, jer je poznato da neke namirnice smanjuju rizik od bolesti, dok ga druge povećavaju. Istraživanje, objavljeno u časopisu Scientific Reports, otkrilo je vezu između većeg unosa flavonola i nižeg rizika od bolesti i smrtnosti od svih uzroka.
Flavonoli su vrsta flavonoida, biološki aktivnih polifenolnih jedinjenja koja se nalaze u raznim namirnicama biljnog porekla. Već je poznato da imaju niz potencijalnih zdravstvenih koristi, uključujući poboljšanje protoka krvi i smanjenje upale, oksidativnog stresa i krvnog pritiska.
Takođe se pokazalo da flavonoidi pokazuju antitumorske efekte ciljajući ključne molekule i puteve. Ali ovo je prvi put da je odnos između unosa flavonola i rizika od smrtnosti temeljno proučavan.
Povećanje unosa flavonoida štiti od bolesti
Kao deo studije, tim istraživača je koristio bazu podataka Nacionalnog istraživanja o zdravlju i ishrani (NHANES), koja sadrži informacije o 11.679 ljudi starosti 20 i više godina.
Oni su istraživali odnos između unosa flavonola, rizika od smrtnosti od svih uzroka i rizika od smrtnosti specifičnog za uzrok (Alchajmerova bolest, kardiovaskularne bolesti, rak i dijabetes).
Studija je otkrila da su učesnici sa najvećim ukupnim unosom flavonola bili uglavnom mladi belci koji su imali istoriju dijabetesa, hipertenzije, hiperlipidemije, kongestivne srčane insuficijencije, koronarne bolesti srca, angine, srčanog udara i moždanog udara.
Povećanje ukupnog unosa flavonoida pokazalo je opadajući trend mortaliteta od svih uzroka, kao i mortaliteta od Alchajmerove bolesti, raka i kardiovaskularnih bolesti.
Dok je starija starost bila povezana sa značajnim povećanjem mortaliteta od svih uzroka, utvrđeno je da je ženski pol značajno povezan sa nižim rizikom od smrtnosti od svih uzroka.
Koja hrana sadrži flavonole?
„Kroz sveobuhvatno ažuriranje NHANES zapisa, ova studija je zaključila da je unos flavonola u ishrani značajno povezan sa ukupnim rizikom od smrtnosti od Alchajmerove bolesti, raka i kardiovaskularnih bolesti“, navodi se u studiji.
„Naši nalazi imaju praktične implikacije na javno zdravlje, jer se flavonol može dopuniti da bi se poboljšale dnevne modifikacije u ishrani i navike u ishrani“, zaključuje studija.
Primarni flavonoli kao što su kvercetin, kempferol, miricetin i izorhamnetin nalaze se u velikim količinama u čaju, luku i bobicama.
Komentarišući rezultate studije, dr Sušama Čapalkar je rekao: „Zeleni i crni čaj su odlični izvori flavonola“. Što se tiče luka, preporučila je crveni, „koji ima više flavonola od drugih sorti”.
„Poznato je da borovnice i kupine imaju visok sadržaj antioksidanata, uključujući flavonole“, dodala je dr Čaphalkar, koja je otkrila da kelj, jabuke, crno vino, paradajz, brokoli, zelena salata i grožđe sadrže flavonole.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
