U nervnom sistemu, acidoza narušava neuronalnu ekscitabilnost (sposobnost nerava da prenose impulse), dok holesterol ubrzava aterosklerozu moždanih arterija (zadebljanje i suženje krvnih sudova usled masnih naslaga). Zajedno povećavaju rizik od moždanog udara, demencije i depresije. Povišena kiselost smanjuje aktivnost enzima i neurotransmitera, dok holesterol narušava propustljivost krvno-moždane barijere, što dodatno remeti funkciju mozga.

U respiratornom sistemu, metabolička acidoza izaziva hiperventilaciju, a kada su krvni sudovi već oštećeni usled holesterola, dolazi do slabijeg snabdevanja kiseonikom. Kod KOPB-a ili apneje, kombinacija ovih poremećaja ubrzava pojavu hipoksije (manjak kiseonika) i hiperkapnije (višak CO₂), čime raste rizik od srčanog zastoja.

U kardiovaskularnom sistemu ova kombinacija je posebno opasna. Acidoza smanjuje kontraktilnost miokarda (snagu srčanog mišića) i menja raspodelu kalijuma, dok holesterol sužava arterije i stvara plakove (masne naslage u krvnim sudovima). Rezultat su aritmije, ishemija srca (nedostatak kiseonika), infarkt miokarda, kao i brže propadanje krvnih sudova. Acidoza olakšava oslobađanje kiseonika iz hemoglobina, ali kada su arterije začepljene, taj mehanizam ne može da nadoknadi manjak dotoka krvi.

U bubrezima acidoza oštećuje sposobnost da se izluče kiseline, a hronična hiperholesterolemija dodatno oštećuje glomerule (filtracioni aparati bubrega) kroz glomerulosklerozu (ožiljkasto zadebljanje). Rezultat je brži pad funkcije bubrega, pojava kamenaca i veći rizik od hronične bubrežne bolesti.

U koštano-mišićnom sistemu, acidoza podstiče oslobađanje minerala iz kostiju i razgradnju mišića, dok holesterol kroz zapaljenske procese i poremećaj mikrocirkulacije ubrzava sarkopeniju (gubitak mišićne mase) i osteoporozu. Zajedno vode ka slabosti, bolovima i povećanom riziku od preloma.

U endokrinom i metaboličkom sistemu, acidoza narušava osetljivost na insulin, dok holesterol ide ruku pod ruku sa insulinskom rezistencijom (predijabetes i dijabetes tip 2). Ova kombinacija stvara tzv. metabolički sindrom (povezanost gojaznosti, dijabetesa, visokog pritiska i masnoća u krvi) i ubrzava razvoj kardiovaskularnih bolesti. Uz to, acidoza podstiče lučenje kortizola (hormona stresa), a holesterol služi kao “sirovina” za sintezu steroidnih hormona – pa zajedno narušavaju hormonsku ravnotežu.

U imunom sistemu kiselost slabi sposobnost leukocita da unište mikroorganizme, dok višak holesterola podstiče hroničnu upalu niskog intenziteta (tzv. inflamaging). Ova kombinacija vodi slabijem odbrambenom odgovoru i većoj podložnosti infekcijama, kao i autoimunim reakcijama.

U digestivnom sistemu, acidoza remeti funkciju enzima varenja i izaziva mučninu, dok holesterol povećava rizik od žučnih kamenaca i masne jetre (steatoze). Ako jetra, kao centralni organ metabolizma, mora da preradi i višak kiselina i višak masnoća, dolazi do njenog zamaranja, što vodi ka cirozi i hepatičkoj insuficijenciji (slabljenju rada jetre).

Zaključak: Povećana kiselost i povišen holesterol su kao “dvostruko opterećenje” za telo. Jedan razara enzimske i ćelijske funkcije, drugi krvne sudove i metabolizam lipida, a zajedno ubrzavaju procese starenja, aterosklerozu, osteoporozu, mišićnu slabost, bubrežno i srčano oštećenje.